Факултет педагошких наука
Универзитета у Крагујевцу
Јагодина
Дипломски рад
Тема:
Оспособљавање будућих васпитача за целоживотно
учење
Ментор: Студент:
Проф. др Гордана Будимир-Нинковић Валентина Жупањац 13/14 ПВ
Јагодина, септембар 2018.
Редни број:
РБР
Идентификациони број:
ИБР
Тип документа:
ТД
Тип записа:
ТЗ
Врста рада:
ВР
Дипломски рад
Аутор:
АУ Валентина Жупањац
Ментор/коментор:
МЕ
Проф. Гордана Будимир-Нинковић
Наслов рада:
НР
Оспособљавање будућих васпитача за целоживотно учење
Језик публикације:
ЈП
Српски језик
Језик извода:
ЈИ
Српски језик
Земља публикације:
ЗП
Србија
Датум одбране:
ДО
Чланови комисије:
КО
Председник:
___________________________
Члан:
_________________________________
Члан:
_________________________________
7
У складу са тим, концепт доживотног учења захтева редефисање циљева
васпитања и образовања, па самим тим и много другачију улогу васпитача у васпитно-
образовном процесу. Како Коковић (2009) наводи, целокупан систем школовања
захтева модернизацију која ће бити могућа само уколико се буде реформисао систем
школовања васпитача, тј. онда када он буде добио битнију и стимулативнију
интелектуалну садржину и када, уместо да престане да делује ступањем васпитача у
службу, буде обезбеђивао свим наставницима стални напредак и обнављање у току
целе њихове каријере.
Колико ће образовне реформе бити успешне зависи од различитих фактора, али
се свакако као најважнији елемент издваја васпитач и његов професионални развој.
Будући да су васпитачи кључни и незаобилазни актери у процесу реформе образовања,
свакако да од њиховог ангажмана и професионалног усавршавања зависи спровођење
тог процеса. Васпитачке компетенције дефинишу се у односу на циљеве и исходе
учења и треба да обезбеде професионалне стандарде о томе какво се поучавање сматра
успешним, а односе се на компетенције за: наставну област; предмет и методику
наставе; поучавање у учењу; подршку развоју личности детета у вртићу; комуникацију
и сарадњу.
Професионални развој васпитача, у основи, јесте процес унапређивања вештина
и компетенција васпитача са циљем унапређења квалитета наставе/васпитно-
образовног рада, као и учења/развоја и постигнућа деце. Осим семинара који се нуде
екстерно, значајан део професионалног развоја појединца одвија се у образовно-
васпитној установи. То значи да се професионални развој не може свести на повремене
семинаре и професионална окупљања. Професионални развој јесте дугорочан
интегративни процес током којег се, кроз учење, практичан рад и истраживачку
делатност, развијају и унапређују знања, вештине и способности појединца. Пролазећи
кроз овај процес, васпитач постаје практичар који промишља, и у складу са својим
потребама и потребама образовно-васпитне установе, поставља циљеве властитог
професионалног развоја.
