Pomoć, podrška i pravna zaštita žena žrtava seksualnog nasilja u Bosni i Hercegovini

Pomoć, podrška i pravna zaštita žena žrtava seksualnog nasilja u Bosni i Hercegovini

( završni rad drugog ciklusa )

Skraćenice:

BiH – Bosna  i Hercegovina

FBIH- Federacija Bosna i Hercegovina

EU- Europska unija

GAP- Gender akcioni plan

UN- Ujedinjene nacije

CEDAW- Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena

OSCE-  Organizacija za sigurnost i suradnju u Europi ( Organization for Security and co-
Operation in Europe )

NVO- Nevladine organizacije

CPTED- Prevenciju kriminala kroz ekološki dizajn (Crime prevention through environmental 
design )

Sadržaj:

1. Uvod....................................................................................................................................................10

1.1 Metodološki okvir rada.....................................................................................................................12

1.2. Predmet istraživanja........................................................................................................................12

1.3. Ciljevi istraživanja............................................................................................................................12

1.4. Hipoteze...........................................................................................................................................13

1.5.  Metodologija istraživanja...............................................................................................................14

2. Seksualno nasilje nad ženama............................................................................................................15

2.1. Stavovi služnebih lica po pitanju seksualnog nasilja nad ženama...................................................17

2.2 Rasprostranjenost seksualnog nasilja nad ženama..........................................................................19

2.3 Oblici seksualnog nasilja nad ženama..............................................................................................22

2.4. Sadržaj pravnih normi koje sankcionišu seksualno nasilje nad ženama.........................................24

2.5.  Standardi dužne pažnje prema žrtvama seksualnog nasilja i preporuke UN komiteta za ukidanje 
diskriminacije žena.................................................................................................................................26

2.6. Međunarodni i domaći pravni okvir................................................................................................30

2.7. Podizanje svijesti javnosti o zaštiti i pravnoj pomoći žena žrtava...................................................32

2.8. Obuka stručnjaka za pomoć, podršku i zaštitu žena žrtava seksualnog nasilja nad ženama..........35

2.9. Načini pomoći, podrške i smanjenja seksualnog nasilja nad ženama.............................................36

3. Sekundarna viktimizacija....................................................................................................................39

3.1. Sigurne kuće.....................................................................................................................................42

3.2. Ravnopravnost spolova...................................................................................................................44

3.3. Podrška i zaštita žena žrtava seksualnog nasilja..............................................................................45

3.4. Posljedice koje preživljavaju žene žrtve nasilja i njihova rehabilitacija...........................................47

3.5. Mediji kao proizvodi društvenih odnosa i njihov uticaj na smanjenje seskualnog nasilja nad 
ženama....................................................................................................................................................49

3.6. Realnost seksualnog nasilja u Bosni i Hercegovini..........................................................................51

3.7.Ne (efikasnost) djelovanja zakonskih okvira u sprečavanju , podršci i pomoći ženama žrtvama 
seksualnog nasilja...................................................................................................................................52

3.8. Socijalna i zdravstvena zaštita žena žrtva aseksualnog nasilja u Bosni i Hercegovini.....................54

3.9. Ispovjest žene koja je preživjela nasilje...........................................................................................56

4. Istraživanje : problem, ciljevi, uzorak, metode, obrada.....................................................................60

4.1. Zaključak.........................................................................................................................................64

4.2. Literatura.........................................................................................................................................66

Sažetak

Seksualno nasilje nad ženama u Bosni i Hercegovini jedan je od osnovih vidova kršenja 
ljudskih prava i zato međunarodni standardi za zaštitu ljudskih prava zahtjevaju od država da 
poduzmu odlučne mjere , koje će osigurati odgovornost počinioca i zaštitu i podršku žrtve. 
Tematski   i   sadržajno   rad   je   usmjeren   na   predstavljanje   zakonske   regulative   koja   se   bavi 
zaštitom žena žrtava seksualnog nasilja. Ovaj problem koji je prešao iz privatne u javnu sferu 
i koji se tiče svih nas, je , ne samo u Bosni i Hercegovini nego i u cijelom svijetu , alarmantan 
problem. Ne prikazuje se tačna rasprostranjenost istog, zato će se u ovom radu govoriti i o 
sekundarnoj viktimizaciji koja u velikim mjerama doprinosi tome.

1. Uvod

Bosna i Hercegovina ratifikovala je Konvenciju o prevenciji i borbi protiv nasilja nad ženama 
i nasilja u porodici 07.11.2013. godine, čime je postala šesta država članica Savjeta Evrope 
koja je ratifikovala ovaj međunarodni pravni instrument. Tekst konvencije objavljen je u 
Službenom   glasniku   Bosne   i   Hercegovine.   Ovim   se   Bosna   i   Hercegovina   obavezala   na 
preduzimanje   zakonodavnih   i   drugih   mjera   kako   bi   obezbijedila   pravni,   institucionalni   i 
organizacioni okvir za prevenciju nasilja nad ženama, zaštitu žrtava nasilja te kažnjavanje 
počinitelja nasilja i sprečavanje ponavljanja nasilja.  Seksualno nasilje nad ženama spada u 
najteži oblik nasilja a ujedno spada u najmanje prijavljene oblike nasilja. Seksualno nasilje 
nad ženama se dešava u mnogo većoj mjeri nego što se priča o tome. Seksualno nasilje prema 
ženama u svim vremenima i na svim  prostorima, prepoznaje se najprije kao privatni problem 
jer su korjeni ovog „skrivenog“ fenomena, duboko utkani u  patrijarhalnu tradiciju kultura i 
društvenih   sistema.   Stoljećima   je   nasilje   prema   ženama   bilo   u   grijehu   šutnje.   Posljedice 
ovakvog oblika nasilja su dalekosežnije nego što je to većina spremna priznati, uključujući i 
one koje su ga doživjele. Psihološka, emocionalna, zdravstvena i ekonomska posljedica ima 
nesagledivu   cijenu za samu žrtvu, njenu obitelj, djecu ali i cijelu zajednicu i društvo i ne 
ostavlja   se   mogućnost   prešutnog   toleriranja.  Seksualno   nasilje   uočljivo   je   u   širokom 
kontinuumu,   od   seksualnog   uznemiravanja   i   zlostavljanja,   preko   silovanja   do   trgovanja 
ženama   u   svrhe   prisilne   prostitucije   i/ili   pornografije

1

.   Seksualno   nasilje   je   najozbiljnije 

nasilje nad tijelom osobe , jer oduzima žrtvi emocionalnu i fizičku autonomiju, slobodu i 
privatnost. Usprkos tome što se ne prijavljuje često, kao i nedostaci u prikupljanju podataka i 
nepostojanju detaljnijeg i sveobuhvatnog istraživanja ovog problema, seksualno nasilje nad 
ženom   je   prepoznato   kao   široko   raspostranjen   oblik   kršenja   ljudskih   prava   u   Bosni   i 
Hercegovini. U fokus interesovanja seksualni delikti nad ženama ulazi tek 60 – tih godina 
prošlog   vijeka.   Složenost   problema   taj   „privatni   problem“     pretvara   u   javni   i   društveni 
problem koji zahtjeva hitnu društvenu reakciju i ujedno akciju. U devedesetim godinama je 
došlo  do  promjena  u  razumjevanju  nasilja prema ženama  kao  povrede osnovnih  ljudskih 
prava   na   međunarodnom   planu.   Prvi   dokument   organa   UN-a   koji   direktno   tretira   pitanje 
nasilja   u   porodici   jeste   Preporuka   br.   19   "Nasilje   prema   ženama"   CEDAW   Komiteta   za 
sprječavanje diskriminacije prema ženama iz 1992.godine. Stopa raspostranjenosti seksualnog 
nasilja nad ženama ne postoje u tačnim statističkim podacima u Bosni i Hercegovini. Iako se 
metodologije razlikuju. Žene više umiru kao žrtve nasilja muškaraca nego od raka, malarije, 
saobraćajnih nesreća  ili ratnih dešavanja. Podaci o seksualnom nasilju nad ženama u Bosni i 
Hercegovini su zabrinjavajući. Veliki broj žena u Bosni i Hercegovini suočava sa problemom 
seksualnog nasilja pa je zbog toga postalo „ozbiljna sigurnosna pojava“. Pitanje seksualnog 
nasilja  je postalo predmet interesovanja međunarodnih organizacija i to kako vladinih tako i 
nevladinih posebno u zadnje dvije decenije. Tako je na međunarodnom nivou usvojeno veći 
broj pravnih normi, političkih sporazuma, političkih smjernica, preporuka i praktičnih savjeta. 

1

Kelly L. (1988). 

Surviving Sexual Violence

. Minneapolis: Univesity of Minesota Press.