АКАДЕМИЈА ВАСПИТАЧКО-МЕДИЦИНСКИХ
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КРУШЕВАЦ
Одсек Ћуприја
Ћуприја, 2019. година
ЗАВРШНИ РАД
Област: Здравствена нега у педијатрији
Тема: Природна исхрана
Ментор:
Студент:
1
Увод
Правилна исхрана
је кључни фактор раста и развоја сваког детета. Исхрана
деце у великој мери утиче на све аспекте одрастања: физички, емотивни, социјални и
ментални.
Мајчино млеко
представља храну коју је природа максимално прилагодила
физиолошким могућностима и нутритивним потребама хуманог одојчета. Због читавог
низа приоритета, у односу на вештачку исхрану, мајчино млеко се саветује, кад год је
то могуће, до краја прве године живота. Ово је од посебног значаја код одојчади која су
склона алергијским манифестацијама и експонирана гастроинтестиналним
инфекцијама.
Дојење
је природан начин прехране новорођенчета и дојенчета у којем мајка
храни дете млеком из властитих дојки. Мајка дојењем детету пружа храњиве материје,
осећај заштићености, емоционалну потпору и континуирану социјалну стимулацију
које су му потребне за нормалан раст и развој.
2
1. Предмет рада
Предмет
овог завршног рада је природна исхрана код новорођенчета.
1.1.
Циљеви рада
Циљеви
овог завршног рада су:
приказати и образложити природну исхрану код новорођенчета, њене предности
у односу на млечне формуле, као и
образложити процесе лактације и дојења.
1.2.
Метод рада
Рад је прегледни и библиографског је карактера и садржи јасан и детаљан
приказ здравственог проблема на тему „Природна исхрана“. Приказани подаци у раду
су прикупљени и анализирани на основу података из савремене литературе.
4
И на крају дојењем се растерећује новчаник и животна околина.
2.1.
Значај и предности природне исхране новорођенчета
Природна исхрана обезбеђује правилан раст и развој одојчета.
Предности
овог начина исхране су:
1. Заштита од инфекција
Мајчино млеко садржи антитела и биолошки активне ћелије (лимфоците,
макрофаге и леукоците), које обезбеђују пасивну заштиту одојчета од инфекција у
првим месецима живота. У мајчином млеку су присутни и неимунолошки заштитни
фактори (лактоферин, лизозим, бифидогени фактор, незасићене масне киселине).
Наведени заштитни фактори доприносе да одојчад која сисају ређе оболевају од
дијареје и других гастроинтестиналних, као и респираторних инфекција, него одојчад
која се хране адаптираним млеком.
Фактори раста из мајчиног млека поспешују развој и сазревање имунолошког
система, централног нервног система и органа.
Дигестивни ензими из мајчиног млека штите одојчад која су рођена са још
неизграђеним, или дефектним ензимским системима. Лактоза доприноси спречавању
рахитиса, и помаће апсорпцију калцијума и развој мозга.
2. Заштита од алергије
Исхрана одојчета хуманим млеком поспешује раст гастроинтестиналног тракта.
Мање излагање страним протеинима ствара толеранцију пре него алергијску реакцију.
Поред тога, неке супстанце мајчиног млека, као што су цинк и дуголанчане
полинезасићене масне киселине, доприносе развоју имунолошке реакције одојчета.
Са друге стране, све врсте адаптираног млека за одојче, укључујући млека на
бази соје, носе ризик од појаве алергије. Давање само једне једине флашице
адаптираног млека у првим данима живота може да повећа проценат појаве
алергијских болести.
