Radno pravo

 1.RAD I ODNOSI U RADU U POJEDINIM DRUSTVENIM SISTEMIMA

Nauka o radu je genericki pojam ili sinteza koja pokriva: psih.rada,fiziologiju rada,pedagog.rada,socio.rada,higijenu rada,ekonomiju rada, ali i radno pravo.
U zajednickom imeniocu svih ovih delova nauke o radu su dva primarna cilja-produktivnost i humanizacija rada.
Radno pravo izucava radne odnose kao posebnu vrstu pravnih odnosa povodom rada.
Postoje eko.def.rada.-eko.(proizvodna)delatnost.Bioloska-trosenje psi.-fiz.potencijala coveka,soci-drus.odnos i pojavu…
LJudski rad je dvostruki odnos:odnos coveka prema okruzenju u kome radi i
odnos izmedju ljudi povodom rada.
Svojina i rad su dve najvaznije eko.i drus.katego.
U pravnoj struk.svojina determinise prava,obaveze i odgovornost subjekata udruzivanje rada i sred.u odnosu na rad,uslove rada i rezu.rada.
1.ODNOSI U RADU U PRVOB.ZAJ.-Primitiv.orudja za rad su bila dostupna svima postojao zaj.rad i ravnopravnost.nije bilo moguce obezbedj.viska proizvoda.Razvoj sr.za rad podize se produktivnost,visak proizvoda i pojava private svojine. Visak je doprineo da jedan deo zajdnice ne mora da se bavi radom vec umnim radjaju se klase i samim tim nejednakost medju ljudima u odnosima na radu i povodom rada.
2.ODNOSI .u RARU U ROBOVLASNICKOM SISTEMU.- Rad robova je tipican oblik obavljanja zavisnog rada.ali rob.nisu vrsili rad u formi radnog odnosa jer rad.odnos podrazumeva dva subj.prava radnika i poslodavca a rob nije bio vec je bio objekt.Posojali su  slobodni seljaci koji su obavljali rad kod robovlasnika za novac ali i za njih je vazio isti rezim nadzora i isti represivni sistem.
3.ODNOSI U RADU U FEUDALNOM SISTEMU
feudal.karak,rad na zemlji i na selu.ko je posedovao zemlju i na njoj zaposlajvao ljude,taj je bio gospodara.Kmetovi kao radnici delili su pravnu sudbinu zemlje.
Vlasnik zemlje je dobijao od kmeta izvesnu naknadu kmet nije dobijao nikakvu nagradu od vlasnika.
Prav.poloz.ljudi u feud.bio je odredj.staleskom pripadnoscu a kmet je prema zemljoposednuku bio u odnosu staleske potcinjenosti a ne u radnom odnosu.
Sa pojavom zanata u feud.menjaju se odnosi u radu ali jos uvek nema radnog odnosa.
Najamni rad je svojstven radnom odnosu i srece se poc.14.veka.Pojava manufakture u 16.veku doiprinosi razbijanju esnaf.rada u patrimonijalnih odnosa  na radu izmedju ucenika i kalfi i zanatlija.
Shapelijeov zakon iz 1971.bio je rusenje esnafskog sistema rada u franc.ali je pored toga on odigrao ljucnu ulogu u rusenju feudalizma i pojavi radnicke klase i kapitalistickog nacina rada.

2. PREDMET I METODI RADNOG PRAVA

Centralno mesto u predmetu radnog prava pripada radnim odnosima.
Radni odosi kao spec.vrsta pravnih odnosa povodom rada diferiraju radno pravo od drugih grana prava koje se takodje bave pojedinim oblicima pravnih odnosa povodom rada.Dakle predmet regulisanja ove grane prava kao i obrade i proucavanja jesu radni odnosi,institucije i problemi iz oblasti rada i radnih odnosa.Dugo radni odosi su za svoj osnov imali jedino ugovor o radu i kao takvi su ulazili u predmet gradj.prava.Sa intervencijom drzave u oblasit radnih odnosa predmet i sadrzina radnog prava se obogacuje i poprima javno prana obelezja.
To je dovelo u 20.veku do def.osamostaljiva.r.prava kao posebne grane i naucne disc.Istorijski predmet i sadrz,sire se u dva pravca:
1)u prav.sirenja kruga pitanja koja ono regulise 2)u prav.sirenja kruga lica na koja se zastitne norme radnog prava odnose.
Prema tome najkrace receno predmet i sadr.r.prava cine radni odosi a zatim principi instit,kategor.organizaciono-pravna i druga pitanja iz oblasti rada i radnih odnosa.
Ali u predmet radnog p.ulaze i pitanja vezana za posebnu zastitu i osiguranje radnika za slucaj bolesti,invalidnosti,starosti i dr.socij.rizika jer je to osiguranje skopcano sa njihovim radnopravnim polozajem.
METODI-radno pravo tretira svoj predmet kako sa poz.-prav,tako i sa teor.-nauc.aspekta metodi radnog prava mogu imati:
1)funk.metoda izgradnje normi radnog prava
2)fun.metoda izucavanja postojecih normi i celine predmeta r.prava.
U obe funk.koristimo:1)metod dijalektickog materijalizma kao osnovni 2)ciljni,komparat,sociol.sistemski,normativni i dr.kao posebne metode.
Ovaj osnovni znaci postizanje dijalekt.jedinstva forme i sadrzine radnopravnog i drustveno-radnog odnosa.Pravne norme se izgradjuju i tumace tako da odgovaraju svojim istorijskim korenima ali i konkretom realnom drus-eko okruzenju i potrebama drustva.
Posebni metodi svaki za sebe daju samo fragmentarne rezultate u izgradnji i tumacenju normi radnog prava,tek u komplementarnom sadejstvu mogu da doprinesu izgradnji celine sadrzaja norme.