Sistemi za podršku odlučivanja zasnovani na Data Warehouse arhitekturi

Uvod
Od uvođenwa pre 50 godina, progres u procesiranju elektronskih podataka primarno je bio vđen pomacima u tehnologiji. Sa prvim sistemima za paketnu obradu, korisnici su morali da čekaju neko vreme na rezultate izračunavanja. Uvođewe sistema sa vremenskim deljenjem omogućilo je korisnički pristup podacima u realnom vremenu, dok su mreže i klijent/server sistemi dali pristup sa raznih lokacija.
Tradicionalne konceptualne komponente informacionih sistema su bili inputi, procesi i autputi. Fokus je bio na automatizaciji procesa i specifikovanju šta sistem treba da radi – funkcionalna orijentacija. U cilju ugradnje što većeg nivoa fleksibilnosti u aplikacione sisteme, odvajanje podataka od procesa je postalo standardna metodološka praksa. Ova tendencija se zasnivala na premisi da podaci ostaju stabilni tokom vremena, a da su procesi ti koji se bitno menjaju vremenom. Ovo je, naravno, dobrim delom i tačno – npr. kod aplikacija o komitentima neke banke. Ovaj pogled na svet se zasnivao samo na prve dve komponente IS – autput je bio zanemaren.

.