економија, религија, посао итд) , над неким (политичарем, свештеним лицем, лидером
итд), свеукупност је   у томе да се људско зло може рефлектовати на многобројним
стварима. Сама заступљеност насилне доминације је и главна тема научно-политичког
изучавања појавних облика насиља уобличених кроз кривична дела. Да би се остварио
однос   науке   и   политике   потребно   је   направити   равноправан   компромис   у   циљу
приближавања ставова као и реалних (употребних) вредности, које би као такве биле
стављене   другим   институцијама   на   разматрања   као   и   давања   одређених   предлога.
Сарадња   у   решавању   одређених,   посебно   тешких   кривичних   дела,   је   потребна   из
многобројних   разлога   који   проистичу   из   самих   свакодневних   дешавања   у   једној
демократској држави. За демократију се везују многи синоними али су већином они
који су умногоме контрадикторни са свеобухватним и легалним, сви ти покушаји да се
одређене вредности обичних људи (слобода, срећа, рад, реч итд), ставе под контролу
људског зла, нажалост падају тек онда када на видело изађе право лице користољубља,
себичности, злонамерности. Политичка дешавања могу   допринети или недопринети
стабилности   у   друштву,   држави,   региону   итд.   Од   политичке   сцене   у   некој   држави
зависи да ли ће друштво у њој напредовати или назадовати, разлика у томе је како ће се
односити на политички начин према одређеним проблемима који проистичу из посебно
тешких кривичних дела као што су организовани криминалитет и тероризам, у овом
савременом тренду тероризам се може назвати и „Организованим тероризмом“.

На глобалном плану могло би се рећи, да се уназад много радило, да се тероризам

стави под контролу путем многих резолуција и других међународно изгласаних закона.
У овом смислу може се рећи да су политичари у свету једногласно рекли да је
тероризам једна од најопаснијих појава која се мора сузбити зарад будућих жртава тог

Радослав Гаћиновић,

Тероризам у политичкој и правној теорији,

Евро-гиунти, Београд, 2010.год.,

стр.9

Значај и улога Дирекције полиције Министарстав унутрашњих послова у

спречавању и сузбијању тероризма и организованог криминала

кривичног дела. Сама мисао да се због тог кривичног дела чине најзлокобнији злочини
над одређеним становништвом чини то дело увелико политичким. Каже се да што је за
некога терориста за другога је борац за слободу, ето управо смо сада и овом кривчном
делу дали и конотацију манупулације од стране неких центара моћи зарад стварања
нестабилности   у   неком   делу   земљине   кугле.   Научна,   академска   мисао   напредује   у
бескомпромисном ратовању за коначну победу над овим злом, начин на који се борба
води на академском нивоу је увођење високообразованих и стручних кадрова који ће у
самом зачетку препознати тероризам и свим његовим појавним облицима. Изучавањем
овог кривичног дела на факултетима доводи до разоткривања тероризма у његовом
методолошки   постављеном   деловању.   Неспремност   тероризма   да   адекаватно
кореспoндира научном изучавању има за последицу да се често дешава сам неуспех
терористичких   тенденција   ка   неком   насилном   мењању   политичке   институционалне
делатности или територије.

Но неће бити ни први ни последњи пут да се дешавају велике разлике онога што

учимо   на   факултетима   и   онога   што   се   прожима   у   свакодневом   ануитету   политике.
Наиме   политиканство,   странчарења,   непрофесионализам   као   и   остала   ненаменска
политика,   доводи   до   краха   те   политике   и     тог   образовања,   било   које   земље   пред
насилним   нападима   тероризма   и   подривањем   самих   темеља   економије   нападнуте
земље. Када крене суноврат образовања те његово дезавуисање, када се вредности које
учимо у породици преокрену, када се у систему било које земље унапређује немогуће и
неприхватљиво, постављамо питање сами себи у којој мери ће се упражњавати таква
делатност и где је граница за коју ћемо рећи да се несме прелазити јер сам прелазак
одводи нас преко тачке након које се више неможемо вратити. Из самог почетка текста
овог увода се може видети да заступам две делатности а то су образовање и политику.

Због чега сам изабрао да ми сам увод буде посвећен превасходно образовању и

политици видеће се у следећим текстовима.

У самом наслову овог рада помиње се одређена институција за безбедност,

поновићу још једном наслов овог специјалистичког рада „

Улога и значај Дирекције

полиције у одбрани од тероризма

“. Наслов се односи на Министарство унутрашњих

послова   Републике   Србије,   конкретно   на   Дирекцију   полиције   која   је   по   својој
методологији подређена кабинету министра а по подели је намењена да контролише
целокупну оперативност свих организационих јединица Дирекције. Сам значај било
које институције неможе добити на озбиљности, значају и поверењу уколико су људски
ресурси недовољно стимулисани за рад, образовани и надасве да су у процесу рада тј.
да су стекли знања и вештине у дугом низу година проведених на раду. Желимо да су
институције испред појединца, изводљиво је и преко је потребно, али нажалост негде се
у процесу те жеље, нешто неодвија како је намењено. За борбу неке институције против
неког криминалитета потребно је да као што смо и раније у овом уводу рекли, велики
копромис   између   образовања   и   политике.   Управљање   кадровима   у   оквиру   неке
безбедносне институције није било никада лако, разлог тога је неодмерено мешање
политике тј. постављање одређених  кадровских решења по политичком кључу, што је
и   прихватљиво   али   није   прихватљиво   да   се   предходно   добро   не   припреме   за   тако
нешто.  Састав   кадрова   који   би   водили   борбу   против   било   ког   посебно   тешког
кривичног дела треба да буде биран пажљиво, одмерено, усмерено, професионално и не
превише наметљиво. Свака држава која је по свом саставу озбиљна има и озбиљне и
професионалне   институције   које   су   срсисходне   у   својим   пословима   тј.   наменама   у
оквиру бриге о држави и народу те државе. Брига о државним и народним интересима у
систему   одбране   и   безбедности   је   подељена   на   два   сегмента,   војни   у   коме   Војска

Значај и улога Дирекције полиције Министарстав унутрашњих послова у

спречавању и сузбијању тероризма и организованог криминала

1. ПОЈМОВНО ОДРЕЂИВАЊЕ ТЕРОРИЗМА И

ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА И ЊИХОВА ПРАВНА

РЕГУЛАТИВА

1.1. Појам тероризма

Тероризам одувек изазива забринутост у међународним оквирима, али је у

последње време постао актуелно питање везано за међународну безбедност и сарадњу.

Инструменти терора су разнолики, а мотивације терориста различите, међутим,

експерти се слажу да је тероризам употреба насиља или претња насиљем, метод борбе
или стратегија да се постигну извесни циљеви, да је сврха изазивање страха и да је
немилосрдан.  Тероризам се у лексикону страних речи и израза описује кроз порекло,
нпр.   Терор,  тероризам,   терорисати,   терорист,   терористичка   кроз   латинску   реч  (lat.
terror), a  може се наћи и у француском језику (fr.  тerroriser)

. Без обзира на укупне

размере, глобалне терористичке акције увек имају снажне и драматичне последице које
се појачавају сваки пут када се догоди неки велики напад. У индустријализованом свету
тероризам   се   често   догађа   тамо   где   су   разлике   у   дохотку   веома   изражене   и   где
мањинске групе сматрају да су лишене политичких слобода и привилегија које ужива
већина. Тероризам је појава која се не може локализовати на регију или државу, јер све
више   постаје   међународни   проблем   и   има   несумњив   утицај   на   цео   свет.   Тешко   је
присетити   се   било   које   терористичке   групе   или   терористичког   акта,   а   да   он   нема
„међународне везе“ било због приправности терориста, њиховог кретања и склањања,
набављања   оружја   или   пак   објеката   њиховог   напада.   Тероризам   као   криминално-
политички акт је веома интересантан са аспекта правде, јер што је за неке терориста за
друге је борац за правду, наравно поставља се питање за кога је он терориста а за кога
није!?. Одговор на то питање је дат у незваничној верзији која се провлачи кроз разне
индивидуалне емисије а каже се да је по потреби неке велике силе, негде се дешава
тероризам а негде се дешава борба за правду. Што нам даје нову димензију политичке
заштите тероризма и терористичких акција, зарад користи и манипулација великих тј.
велике војно-економске силе.

Унутрашњи екстремизам и тероризам је заједнички назив за видове угрожавања

уставом утврђеног поретка и укупне безбедности државе унутар њених граница. У
складу са тим, екстремизам, у ширем смислу речи, обухвата сва политичка схватања
и понашања (појединаца, група, организација) која драстично одступају од онога што
је прихватљиво, легално и легитимно у политичким односима и борбама унутар једног
демократског друштва. У ужем смислу, под екстрмизмом се подразумева спремност
на употребу насиља и уопште најгрубљих метода и средстава ради остварења
сопствених политичких циљева. Оваква понашања редовно изазивају озбиљне
политичке и безбедносне проблеме у сваком друштву.

Милан Вујаклија,

Лексикон страних речи

, Просвета, Београд, 1970.год., стр. 909

Милошевић Милан,

Одбрана од тероризма

,Свет књиге, Београд, 2005.год., стр. 13