Uvod

Strukovni sanitarno-ekološki inženjer je zdravstveni radnik čiji je delokrug rada preventivna medicina i unapređenje životne i radne sredine, odnosno rešavanje zdravstveno-ekoloških problema. U svom radu orijentisan je, pre svega na faktore od kojih bitno zavisi zdravlje stanovništva: voda i vodni objekti, zemljište i atmosfera, buka, kontrola štetnog otpada, zračenja, kontrola životnih namirnica, kao i svega ostalog što može da ugrozi radnu i životnu sredinu.[1]

Prljava industrijska tehnologija, ratovi i velike migracije stanovništva su realni razlozi za preuzimanje mera u cilju zaštite životne sredine. Osnovni preduslov za zdravo i radno sposobno stanovništvo su zdravi uslovi kao i zdravi stilovi življenja.

Delokrug rada sanitarno-ekološkog inženjera je:

1. Higijena i humana ekologija:

• uzorkovanje vode za piće, uzorkovanje površinske i otpadne vode, namirnica i predmeta opšte upotrebe, briseva sa radnih površina, vazduha i sedimentne materije i obučava se za rad na uređajima za uzorkovanje vazduha i sedimenata;
• prati odvajanje, kretanje i tretiranje infektivnog medicinskog otpada, piše i izrađuje izveštaje i vodi medicinske dokumentacije i evidencije.
• radi sa antropometrijskim instrumentima i vrši merenja i procenu stanja uhranjenosti, utvrđuje energetske potrebe, kao i potrebe za hranljivim i zaštitnim materijama, utvrđuje protokole izrade dijeta zdravih i bolesnih lica.
• obavlja poslova dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, vrši kontrolu kvaliteta i vodi medicinske dokumentacije i evidencije.
• vrši rad u zdravstvenom nadzoru nad osobama koje podležu obaveznom sanitarnom pregledu, zdravstvenom nadzoru nad kliconošama zaraznih bolesti, prijavljuje i evidentira zarazne bolesti, prijavljuje i evidentira nezarazne bolesti, sprovodi protivepidemijske mere;

2. Unapređenje ishrane:

3. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija:

4. Kontrola i prevencija bolesti:

• vrši monitoring hladnog lanca vakcina i prati kalendar vakcinacije i uzima materijal za laboratorijske analize u ustanovi i na terenu, bavi se intrahospitalnim infekcijama i merama za njihovo sprečavanje i vodi medicinske dokumentacije i evidencije.
• prati higijensko-epidemiološke prilike pod kojima stanovništvo živi i radi i bavi se principima organizacije zdravstvene zaštite;
• bavi se prikupljanjem podataka iz oblasti zdravstvene statistike i izrađuje izveštaje u zdravstvu,
• bavi se poslovima zdravstvenog vaspitanja i promocijom zdravlja.
• bavi se analizom vode, namirnica i predmeta opšte upotrebe i kontrolom sterilnosti;
• bavi se analizom uzoraka sanitarne hemije i toksikologijom.
• bavi se postupcima za proveru održavanja higijene u radnoj sredini, i periodičnim ispitivanjima sanitarno-higijenskih uslova u radnoj sredini.

5. Socijalna medicina:

6. Laboratorija:

7. Radna sredina:

Promocija zdravlja definiše kao „Proces osposobljavanja pojedinaca i društva da kontrolišu faktore koji obezbeđuju zdravlje i da ga na taj način unaprede, predstavljajući se tako kao osnovna strategija u posredovanju između ljudi i sredine u kojoj žive, povezujući njihova lična opredeljenja i odgovornost društva za unapređenje sopstvenog zdravlja“ (SZO,1984).

Odgovornost za zdravlje nose: zdravstveni sektor, prosvetni sektor, socijalne službe, ekološke, javne i komunalne službe i svi odgovorni za politički i ekonomski razvoj.

Po Greenu, promocija zdravlja je kombinacija zdravstvenog vaspitanja i drugih organizacionih, političkih i ekonomskih programa, dizajniranih da potpomognu promene u ponašanju i životnoj sredini koje vode unapređenju zdravlja.

Operativne strategije u promocije zdravlja su:[2]

1. 1.      Izgradnja zdrave javne politike;
2. 2.      Kreiranje podrške sredine;
3. 3.      Jačanje akcije zajednice;
4. 4.      Razvoj ličnih veština;
5. 5.      Međusektorska saradnja i
6. 6.      Reorijentacija zdravstvene službe.