Uticaj televizije na javno mnjenje u Srbiji

Danas kada se svet u svakom smislu menja, i kada se svi događaji u svetu dešavaju velikom brzinom postavlja se pitanje koliki uticaj na sve to imaju mediji, i kako bi svet uopšte izgledao da oni ne postoje. Nema sumnje da se istovremeno dešava paradoks u razlici vremena i društva, ako uzmemo u obzir vreme kada mediji nisu postojali, kada su nastali, i danas kada su se veoma razvili i globalizovali.

Čak i kada mediji nisu postojali u savremenom smislu, postojale su razne forme propagandi, uglavnom vezane za ratove, dok su kasnije nastali razni plakati i javno oglašavanje tadašnjih bitnijih faktora na trgovima, kao i sam nastanak štampanih novina, a sve u cilju uticanja na ljude. Takođe, nema sumnje da je radio kao jedan od prvih medija poprilično uticao na tok Prvog i Drugog svetskog rata, kao i hladnog rata između Rusije i Amerike.

Dok mediji ekspanziju doživljavaju s pojavom televizije kao medija koji će definitivno promeniti svet, spajati i razdvajati narode i države, kao i menjati razne kulture, polako ali sigurno pretvarajući ih u jednu zapadnu kulturu. Upravo smo svedoci medijskog rata između dve najviše zastupljene  civilizacije: zapadne (moderne), i istočne (tradicionalne civilizacije). Paradoks je u tome što su danas uglavnom mediji slobodni, što automatski znači da bi razmena informacija trebala da bude ravnomerna ili slična, ali činjenica je da 90% informacija dolazi sa zapada, tačnije Amerike i Zapadne Evrope, koje kao takve vrše uticaj na Istok, pa time od slobodnih medija u suštini dobijamo  informacije iz jednog izvora. Pitanje je koliko informacije mogu biti korisne i istinite ako moć i uticaj ima nekoliko istiha gencija za Zapada, odnosno istog izvora?