Сања Чизик зр46/2013
СОЦИО-ПСИХОЛОШКИ АСПЕКТ
УПРАВЉАЊА СИСТЕМИМА ЗАШТИТЕ
НА РАДУ
ДИПЛОМСКИ РАД
- Основне академске студије -
Нови Сад, 2017.
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У
НОВОМ САДУ
Редни број,
РБР
:
Идентификациони број,
ИБР
:
Тип документације,
ТД
:
Монографска публикација
Тип записа,
ТЗ
:
Текстуални штампани материјал
Врста рада,
ВР
:
Дипломски рад – основне академске студије
Аутор,
АУ
:
Сања Чижик
Ментор,
МН
:
Др Слободан Морача
Наслов рада,
НР
:
СОЦИО-ПСИХОЛОШКИ АСПЕКТ УПРАВЉАЊА СИСТЕМИМА
ЗАШТИТЕ НА РАДУ
Језик публикације,
ЈП
:
Српски
Језик извода,
ЈИ
:
Српски
Земља публиковања,
ЗП
:
Србија
Уже географско подручје,
УГП
:
Војводина
Година,
ГО
:
2017.
Издавач,
ИЗ
:
Факултет техничких наука
Место и адреса,
МА
:
Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 6
Физички опис рада,
ФО
:
(поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)
7/63/40/7/1/6/1
Научна област,
НО
:
Инжењерство заштите на раду
Научна дисциплина,
НД
:
Предметна одредница/Кључне речи,
ПО
:
Социо-психолошки чиниоци, Безбедност и заштита здравља на раду
УДК
Чува се,
ЧУ
:
Библиотека Факултета техничких наука, Нови Сад, Трг Доситеја
Обрадовића 6, 21000 Нови Сад
Важна напомена,
ВН
:
Нема
Извод,
ИЗ
:
У раду су истражени унутрашњи и спољашњи социо-психолошки
фактори безбедности и заштите здравља на раду у компанији „Сунокоˮ,,
који могу утицати на појаву незгода и повреда на раду.
Предложене су мере за побољшање социо-психолошке климе на
радним местима.
Датум прихватања теме,
ДП
:
Датум одбране,
ДО
:
Чланови комисије,
КО
:
Председник:
Члан:
Потпис ментора
Члан, ментор:
Образац
Q2.НА.04-05
- Издање 1
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
21000 НОВИ САД, Трг Доситеја Обрадови ћа 6
КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА
7
1. Улога и значај безбедности заштите здравља на раду
Општа карактеристика радних процеса јесте да се одвијају у условима постојања
бројних опасности по безбедност и здравље радника. Стога се још у XIX веку, под
утицајем индустријализације производње, безбедност и заштита здравља на раду јавила
као организована друштвена делатност, која је за циљ имала заштиту живота и здравља
радника од све присутнијих опасности и штетности у радним процесима. Током
времена безбедност и здравље на раду развило се у посебну инжењерску област
засновану на низу стручних и научних дисциплина за заштиту радника од повреда и
обољења на раду.
Од периода индустријске револуције до данас појам безбедности и заштите
здравља на раду у великој мери је променио своје значење. Наиме, у почетку
искључиво се односио на хигијенско-техничку заштиту, да би временом овим појмом
биле обухваћене и социјални, психо-физиолошки, здравствени, образовни и други
облици заштите. Стога данас говоримо о безбедности и здрављу на раду у ужем и
ширем смислу.
У ужем смислу безбедност и здравље на раду односи се на примену техничких,
технолошких, хигијенских, медицинских и ергономских мера заштите на радним
местима, чијом се применом спречавају повреде и обољења на раду. Овим мерама
радници се штите од физичких, хемијских, биолошких и психо-физиолошких фактора
услова рада, односно елиминишу се или своде на прихватљив ниво опасности,
штетности и оптерећења на радним местима и у радној околини.
Са друге стране, безбедност и здравље на раду у ширем смислу односи се на
организационе, социјалне, образовне и друге мере заштите на раду и у вези са радом.
Ове мере обухватају све остале услове рада попут: радног времена, одмора, зарада,
исхране, превоза, накнада за време незапослености, инвалидности или болести, лечења,
професионалне рехабилитације, образовања за безбедан рад, сарадње и информисања,
спречавања злостављања на раду, промоције културе и заштите на раду итд. Поред
тога, безбедност и заштита здравља на раду обухвата и специфичне видове заштите
осетљивих категорија лица, попут омладине, жена, особа са инвалидитетом и лица
запослених у делатностима са специфичним условима рада.
Узимајући у обзир наведено, Закон о безбедности и здрављу на раду даје
свеобухватну дефиницију овог појма: „Безбедност и здравље на раду јесте
обезбеђивање таквих услова на раду којима се, у највећој могућој мери, смањују
повреде на раду, професионална обољења и обољења у вези са радом и који претежно
стварају претпоставку за пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених.”
1
Претходно наведеном дефиницијом обухваћени су хумани и социјални аспект
значаја безбедности и заштите здравља на раду. Међутим, М. Ивањац и сарадници
(2006) наводе и економски значај безбедности и здравља на раду који се „сагледава
преко последица повреда на раду, професионалних и других болести и исказује се
1
Закон о безбедности и здрављу на раду, Сл. гласник РС, бр. 101/2005 и 91/2015, члан 4
