GLAVA I
POLAZNE TEORIJSKE OSNOVE
FINANSIJSKOG MENADŽMENTA
1. DOPRINOS DRUGIH NAUKA AFIRMACIJI FINANSIJSKOG
MENADŽMENTA
Razvoj nauke i tehnike svakodnevno podstiče dalji ekonomski i
svaki drugi razvoj društva. Namerno se ističe e
konomski
razvoj, jer
ekonomija je tokom evolucije bila i ostala temelj na kojem se bazirao
svaki drugi razvoj, tako da svaki dalji razvoj u budućnosti zavisi od
ekonomskog razvoja. Dinamika ekonomskog razvoja nosi sa sobom
dinamiku usložnjavanja ili komplikovanja društveno-ekonomskog
razvoja.
Složenost daljeg društveno-ekonomskog razvoja manifestuje se
kroz teškoće regulisanja tog razvoja, tj. upravljanje tim razvojem.
Potrebna su znanja i iskustva koja bi omogućila dalji efikasan razvoj u
budućnosti, potrebno je sagledati sve moguće opcije i odabrati najbolju
(optimalnu). Izbor pogrešne opcije ili varijante, posebno kada se radi o
ekonomiji uvek ima negativne posledice. Svaki izbor pogrešne opcije ili
pravca i modela znači pogrešno usmeravanje rada mnoštva ljudi,
neracionalno trošenje sredstava, gubitke, stagnaciju razvoja, ukratko
rečeno nenadoknadive štete.
Složenost je posebno velika ako se radi o problemima i razvoju na
većim nivoima, npr. ekonomskoj krizi (treba uraditi i sprovesti
antiinflacioni program i sl), ili ako se radi o preduzeću, korporaciji koja
zapošljava 600.000 i više ljudi (npr. auto kuće Ford, Krajsler i sl) gde
svako od zaposlenih (predpostavlja se) ima kući još po jednog ili dva
člana, tako da imamo armiju od preko milion ljudi, a svi oni zavise od
uprave, menadžmenta.
došlo do saznanja da živi organizmi i sistemi sa upravljanjem, koje je
stvorio čovek, ne mogu bez informacije, ali nemogu ni bez odlučivanja.
Kibernetiku,
kao nauku o upravljanju, karakteriše proučavanje
područja koja su zajednička za sve oblasti ljudskog stvaralaštva, u
kojima je prisutno kretanje, razvoj i potreba usmeravanja i upravljanja
tim razvojem. Kibernetika, kao mlada nauka, potvrdila je svoj značaj u
praksi ne samo teorijskim rezultatima, već i velikim doprinosom u
rešavanju niza složenih problema.
Nauka kontinuirano nastoji pronaći nove načine upravljanja
poslovnim sistemima i njihovim podsistemima ka ostvarivanju ciljeva.
Posebno nauka nastoji definisati pojave i probleme u procesu
upravljanja koje su se poznavale u prošlosti, a koje danas znaju da na
neki način iznenade upravljače.
Suština učenja kibernetike jeste u njenom stanovištu da je
moguće razviti i uspostviti opšti prilaz razmatranju procesa upravljanja
u različitim sistemima i rešavanju zadataka u njima. Nastojalo se, pored
opštih rasuđivanja metodološkog karaktera, definisati model
kvantitativnim opisivanjem procesa, za rešavanje složenih zadataka,
koji bi se zasnivao na metodama teorije informacija, teorije dinamičkih
sistema i teorije verovatnoće. Analitička rešenja matematičkih modela i
optimalizacija nekih problema nisu kvalitetno rešavali probleme
funkcionisanja kompleksnih poslovnih sistema i upravljanja njima.
Dalji pomaci nauke i saznanja o problemima poslavanja
preduzeća ukazivali su na potrebu novog prilaza preduzeću kao
sistemu. Shvatilo se da znanja iz domena kibernetike nisu dovoljna za
rešavanje problema u velikim poslovnim sisitemima, potrebno je bilo
formulisati novi pristup koji bi kombinovao znanja
kibernetike
i
Opšte
teorije sisitema
.
Opšta teorija sistema
ukazala je na nove mogućnosti u
tumačenju fenomena funkcionisanja preduzeća. Ova teorija počinje svoj
razvoj sa ciljem otkrivanja i definisanja zajedničke osnove i jedinstvenih
koncepcijskih okvira za proučavanje različitih sistema (po obliku i
sadržaju). Opšta teorija sistema smatra se prekretnicom u naučnoj
metodologiji, iz razloga što je njeno učenje izuzetno široko i primenjivo
u svim domenima ljudskog stvaralaštva. Predpostavka je da sve nauke
za predmet svoga istraživanja imaju sisteme, da se pod pojmom sistema
može uključiti sve od atoma do univerzuma. Opšta teorija sistema
