Kombinacije iz planiranja I
projektovanja
I
1. Osnovni pojmovi teorije sistema vezani za upravljanje
2. Poslovna politika
3. Specifičnosti investicija u poljoprivredi
4. Klasifikacije metoda planiranja
5. Faze procesa optimiranja poljoprivredne proizvodnje
II
1. Pojam i karakteristike upravljanja
2. Klasifikacija poslovne politike
3. Tehnički progres i investicije
4. Matrica analize šansi i opanosti
5. Model LP za planiranje proizvodnje na seljačkom gazdinstvu
III
1. Društveno ekonomski aspekti upravljanja
2. Rast i razvoj poslovnog sistema
3. Kriterijumi za ocenu investicija
4. Kriva iskustva
5. F-ja kriterijuma optimalnosti
IV
1. Evolucija teorije i prakse upravljanja
2. Poslovni (biznis) plan
3. Manifestacije tehničkog progresa u poljoprivredi
4. Nedostaci metode LP
5. Matrica ograničavajucih faktora
V
1. Pojam planiranja
2. Ograničavajuci faktori rasta
3. Interna stopa rentabilnosti
4. Informacione osnove za potrebe integralnog optimiranja biljne i
stočarske proizvodnje u velikom poslovnom sistemu u
poljoprivredi
5. Modeli za planiranje transporta
VI
1
1. Filozofije i pristupi planiranju
2. Tehnička struktura investicija
3. Realizacija i aktiviranje investicija
4. Karakteristike primene LP u poljoprivredi
5. Model LP za optimiranje mašinskog parka
VII
1. Karakteristike planiranja
2. Kratkoročna (tekuća) politika
3. Metode za ocenu investicija
4. Scenario
5. Ograničavajuci resursi
VIII
1. Razvoj sistema planiranja u poslovnom sistemu
2. Program kao planska odluka
3. Aktiviranje investicija
4. Proces konstrukcije mrežnog dijagrama
5. Model LP za godišnje planiranje proizvodnje
IX
1. Razvoj sistema planiranja u našoj zemlji
2. Podela planova
3. Društveni kriterijumi za ocenu investicija
4. Vremenske rezerve
5. Nezavisno promenljive veličine u modelu LP
X
1. Vremenski horizont predviđanja
2. Dugoročna (razvojna) politika
3. Pojam i karakteristike tehničkog progresa u poljoprivredi
4. Značaj mrežnog dijagrama u praksi
5. Analiza poslovnog sistema
XI
1. Faktori koji utiču na predviđanje
2. Operativni plan
3. Projektovanje investicija
4. Analiza troškova i koristi (cost-benefit analysis)
5. Informacije osnove optimiranja
XII
2
XVIII
1. Pojam i značaj predviđanja
2. Vrste strategija
3. Ocena efekata investicija u građevine, osnovno stado i opremu
4. SWOT analiza
5. Formulisanje logičkog modela
XIX
1. Faze upravljanja i njihov odnos
2. Integracioni pristup planiranju
3. Odnos između programa i projekata
4. Analiza jaza
5. Model LP za planiraje razvoja poslovnog sistema u agroindustriji
XX
1. Ciljevi kao planske odluke
2. Definisanje pojmova vezanih za projektovanje
3. Individualni kriterijumi za ocenu investicija
4. Elementi mrežnog dijagrama
5. Formulisanje matematičkog modela
XXI
1. Upravljanje putem ciljeva
2. Srednjoročni plan
3. Tehničko-ekonomski činioci projektovanja
4. Portfolio koncept
5. Tehnički koeficijent
I
1. Osnovni pojmovi teorije sistema vezani za upravljanje
(11)
Ponašanje sistema
- ponašanje (kretanje, dinamika) određenih
vrednosti i veličina u sistemu (atributa sistema) u vremenu u zavisnosti
koji se atributi uzimaju u obzir, razlikuje se:
-
apsolutno
- kretanje svih postojećih atributa nekog sistema i
-
relativno ponašanje
- kretanje ograničenog broja značajnih
atributa.
Ponašanje sistema se može definisati i kao kretanje sistema u nizu
sukcesivnih trenutaka.
Stanje sistema
– uređen skup određenih atributa u određenom
trenutku vremena.
4
Težnja upravljača je da kontroliše ponašanje i stanje sistema u
određenim vremenskim intervalima. Broj mogućih atributa u sistemu je
praktično neograničen.
Cilj sistema
– skup unapred određenih vrednosti i veličina definisanih
atributa, koje sistem treba da postigne (ostvari) u nekom budućem
trenutku.
Ciljevi se mogu klasifikovati u 2 osnovne vrste:
-
Primarni (opšti)
– skup ili podskup sekundarnih ciljeva; zbirni
kvalitativni pokazatelj željenog stanja atributa sistema u nekom
budućem trenutku.
-
Sekundarni (konkretni)
– konkretizaciju veličine određenog
atributa sistema o određenom budućem trenutku vremena koju
sistem treba da ostvari
Trajektorija sistema
– „putanja“ koju prelaze veličine atributa sistema
od trenutka definisanja do trenutka ostvarivanja ciljeva. Razlikuju se
dve vrste trajektorija:
-
željena
– putanja kojom upravljač želi da se kreću određeni
atributi u toku vremena do trenutka ostvarivanja postavljenih
ciljeva.
-
Stvarna
– realna putanja kojom se u vremenu kreću atributi
sistema do željene vremenske tačke ostvarenja ciljeva sistema.
Svaki poljoprivredni subjekat karakteriše niz atributa:
-
tehnički atributi
: obradiva površina, broj grla stoke, broj i
struktura mehanizacije, kapaciteti za doradu i preradu,
primenjena tehnologija.
-
Sociološki
: broj zaposlenih, kvalifikaciona i stručna struktura,
radna mesta, organizacija i hijerarhija upravljanja i rukovođenja,
međuljudski odnosi...
-
Proizvodno – ekonomski
: struktura proizvodnje, prinosi, ukupni
prihod, troškovi, dobit, produktivnost rada, ekonomičnost,
rentabilnost...
Promena navedenih veličina – atributa u toku vremena definiše
relativno ponašanje poljoprivrednog sistema, odnosno preduzeća ili
gazdinstva sa tehničkog, sociološkog i proizvodno – ekonomskog
aspekta. Primarni cilj polj. subjekta u tržišnim uslovima je
uspešno
ekonomsko poslovanje
, zbog čega je potrebno odrediti sekundarne
ciljeve, tj. konkretne vrednosti navedenih atributa u tačno određenom
budućem vremenu. Smisao upravljanja, a naročito planiranja (kao
njegove faze) je u tome da se na osnovu realnih proizvodnih i ekonoskih
uslova u kojima se nalazi privredni subjekat i njegovih mogućnosti,
odrede bitni atributi, definišu njegove realne vrednosti u budućnosti i
5
drugih ljudi, da bi se ostvarili ciljevi, kako organizacije, tako i njenih
članova.
2. Poslovna politika
(71)
U širem smislu
– definisanje prrimarnog cilja poslovnog sistema, tj.
značajnih atributa čije je ponašanje od fundamentalnog značaja za
funkcionisanje i razvoj sistema. Politika je planska odluka o izboru
ciljeva i načinu njihovog ostvarivanja.
U užem smislu
– politika je planska odluka kojom se definišu osnovni
stavovi, načela, principi i kriterijumi kojima se usmeravaju sve ostale
planske odluke i akcije u poslovanju i razvoju poslovnog sistema.
Politika definiše osnove: ponašanja, konzistentnog odlučivanja i
usmeravanja akcija ka ostvarenju ciljeva. Politika
je stav
, zato što
predstavlja skup relativno trajnih, stabilnih i međusobno povezanih
orijentacija, mišljenja ili ocena u odnosu na bitne aspekte
funkcionisanja i razvoja poslovnih sistema.
Politika
je princip
, odnosno
načelo
, zato što usmerava odlučivanje i
ponašanje poslovnog sistema. Politika
je kriterijum
, jer predstavlja
merilo ponašanja, odnosno, merilo koje obezbeđuje racionalno
ponašanje poslovnih sistema.
Primarna svrha politike je doprinos ostvarivanju ciljeva poslovnog
sistema, dok ciljevi definišu situacije ili stanja u određenom budućem
trenutku, politika usmerava odlučivanje kako bi svaka poslovna odluka
bila konzistentna sa prihvaćenim ciljevima. Politika je planska odluka
za duži vremenski period. Ona daje okvire u kojima treba donositi
planove i programe, koji u isto vreme i proveravaju svrsishodnost,
racionalnost i konzistentnost politike.
Bitne karakteristike politike:
stabilnost i trajnost
, a takođe i
prilagođenost (elastičnost)
koja s jedne strane treba da omogući
uvažavanje nastalih promena u sistemu i okruženju, dok s druge strane
ne dovodi u pitanje samu stabilnost prihvaćene politike.
3. Specifičnost investicija u poljoprivredi
(112)
7
