Fiziologija

Pojava višećelijskih organizama, evolutivno posmatrano,
bila je povezana sa razvitkom sistema koji su obezbedili
integraciju pojedinih delova tela u jedinstvenu funkcionalnu
celinu. Ovaj put integracije organizama vrši se u dva pravca:
nervni put integracije organizama (razvoj CNS) i humoralni
put integracije organizama (pojava i razvoj sistema za
cirkulaciju telesnih tečnosti). Blagodareći cirkulaciji tečnosti
obezbedjuje se stalna uzajamna hemijska veza izmedju
različitih organa odnosno delova tela. Drugim rečima
preko telesnih tečnosti specifične hemijske materije koje
se sintetišu u jednim ćelijama dospevaju do drugih; ovim
putem se ćelije snabdevaju hranjivim materijama, vrši se
promet gasova izmedju spoljašnje sredine i ćelija i vrši se
oslobadjanje ćelija od produkata metabolizma (ekskrecija).
Prateći telesnu tečnost kao unutrašnju sredinu počev od
najprostijih višećelijskih organizama pa do kičmenjaka
nailazimo na telesne tečnosti sve složenijeg sastava i sve većeg
broja funkcija. Usložnjavanje telesne tečnosti ide uporedo sa
opštim usložnjavanjem životinjskih organizama, i izmedju
ostalog, praćeno je razvitkom i diferencijacijom sistema
sudova kojima se ove tečnosti kreću u telu životinja.
Na osnovu stepena složenosti telesnih tečnosti koje cirkulišu
u organizmu različitih životinja, a i na osnovu evolucije
sistema za cirkulaciju razlikuju se sledeći tipovi telesnih
tečnosti:
– hidrolimfa
– hemolimfa
– krv
– limfa