Metodika nastave Srpskog jezika

Problemi nastave početnog čitanja i pisanja
Problemi nastave početnog čitanja i pisanja su:
1. Kada početi sa učenjem čitanja i pisanja?
Neki teoretičari se zalažu za odlaganje učenja čitanja i pisanja za zrelije godine, a kao argumente navode:

• da deca uzrasta prvog razreda ne pokazuju dovoljno interesovanja za učenje čitanja i pisanja;
• da treba poštovati princip ’najpre stvari pa reči’;
• da je proces analize i sinteze za decu apstraktan;
• da deca nisu psihofizički spremna za učenje čitanja i pisanja.

Međutim, savremeni uslovi života, obrazovanja i vaspitanja, negiraju te argumente. S obzirom na veliku ulogu predškolskog vaspitanja, kao i na razvoj vizuelnih sredstava (radio, film, kompjuteri), nema razloga za odlaganje učenja čitanja i pisanja.
Kod nas deca od 7. godine počinju sa učenjem čitanja i pisanja.
2. Redosled učenja slova ☺!
Ovo je drugi problem kod učenja početnog čitanja i pisanja. Da bi se utvrdio redosled učenja slova, moraju se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:

• fonetska struktura glasova,
• grafička struktura slova,
• učestalost glasova i slova u jeziku,
• grafička sličnost slova,
• čitljivost slova,
• narečje,
• izbor metoda i postupaka,
• izbor pisma.

3. Kakvim slovima početi?
Teoretičari imaju različita mišljenja o tome kojim slovima treba početi učenje čitanja i pisanja- malim ili velikim, pisanim ili štampanim…
Potrebno je na početku učenicima objasniti pojam velikog i malog slova, štampanog i pisanog, a kasnije ih naučiti da se imena ljudi, nazivi mesta i ulica pišu velikim početnim slovom, kao i da se na početku rečenice piše veliko slovo.