Osnovi transfuziologije

ISTORIJAT TRANSFUZIOLOGIJE

Vekovima se verovalo da je krv deo tela u kojem su pohranjeni žiVot, zdravlje i snaga. Početkom l7 veka otkriveno je kako radi srce i teče krv. Time su stvoreni preduslovi za transfuzijsko lečenje. Sve do prvih godina 2o veka transfuzijsko lečenje pokušavano je transfuzijama životinjske i vlastite ili tuđe ljudske krvi. Zbog nepoznavanja krvnih grupa, ppst-transfuzijske hemolitičke reakcije
I smrt lečenog bolesnika bile su vrlo česte, a uspeh lečenja redak.
Transfuziologija, pojam čije značenje nije samo tehnički postupak, već je terapijska primena krvi, proizašla iz nauke o krvnim grupama, koju je zasnovao   Landsteiner. Ona je danas ustvari velika oblast koja obuhvata : humanu imunologiju, imunohematologiju i humanu genetiku.
TRANSFUZIJA  krvi u samom smislu reči kao pojam označava PRELIVANJE ili PRETAKANJE krvi iz zdravog organizma u oboleli. Ideja da se izgubljena krv nadoknađuje krvlju životinja ili druge osobe stara je koliko i svet. Dokazi za to su brojni običaji koji su se do danas zadržali na raznim kontinentima u čitavom svetu. I danas je običaj u centralnoj australiji da se starim i bolesnim osobama daje da piju krv mladih osoba. Ima pisanih podataka kod starih grka da je iskrvavljenim  ranjenicima
Na ratištu davana ljudska ili životinjska krv da piju u cilu bržeg zarastanja rana. U nekim plemenima južne amerike najpopularniji metod isterivanja zlih duhova sastojao u puštanju venske krvi, u nadi da će demoni izaći iz organizma zajedno sa krvlju. Za rimljane se tvrdi da su nakon gladijatorskih borbi utrčavali u arenu i pili krv ubijenih gladijatora radi sticanja sopstvene hrabrosti.
Galen je smatrao da se krv stvara u jetri i da vino potpomaže njenom stvaranju. Za arterije je smatrao da su ispunjene vazduhom, koji u njima cirkuliše, akrv teče kroz vene. Sve do početka l6 veka za krv se smatralo da je izvor života
snage,mladosti i svežine. Prva u literaturi opisana transfuzija krvi u terapeutske svrhe izvedena je  l49o godine u Rimu papi Inoketiju Vlll, koji je u dubokoj starosti bio na samrti. Lekari su predlagali davanje krvi od trojice mladića, ubrizgavanjem u papine vene. To je i obavljeno . Rezultat ovog prvog pokušaja direktne transfuzije bio je smrtni ishod pape i trojice mladića od kojih je uzeta krv.
L667 god. Žan Baptista Deniz  opisao je transfuziju koja je izvršena nad  mladićem koji je pao u ludilo  zbog nesrećne ljubavi. Tom prilikom data je za transfuziju teleća krv ~ zbog svoje blagosti i svežine, kako bi mogla ugasiti vrelinu njegove krvi. Nažalost  rezultati ishoda nisu zabeleženi.