Planiranje i projektovanje

Osnovni pojmovi teorije sistema vezani za upravljanje 

Ponašanje sistema- ponašanje (kretanje, dinamika) određenih vrednosti i veličina u sistemu (atributa sistema) u vremenu u zavisnosti koji se atributi uzimaju u obzir, razlikuje se:

• apsolutno – kretanje svih postojećih atributa nekog sistema i
• relativno ponašanje – kretanje ograničenog broja značajnih atributa.

Ponašanje sistema se može definisati i kao kretanje sistema u nizu sukcesivnih trenutaka. Stanje sistema – uređen skup određenih atributa u određenom trenutku vremena. Težnja upravljača je da kontroliše ponašanje i stanje sistema u određenim vremenskim intervalima. Broj mogućih atributa u sistemu je praktično neograničen. Cilj sistema – skup unapred određenih vrednosti i veličina definisanih atributa, koje sistem treba da postigne (ostvari) u nekom budućem trenutku.
Ciljevi se mogu klasifikovati u 2 osnovne vrste:

• Primarni (opšti) – skup ili podskup sekundarnih ciljeva; zbirni kvalitativni pokazatelj željenog stanja atributa sistema u nekom budućem trenutku.
• Sekundarni (konkretni) – konkretizaciju veličine određenog atributa sistema o određenom budućem trenutku vremena koju sistem treba da ostvari

Trajektorija sistema – „putanja“ koju prelaze veličine atributa sistema od trenutka definisanja do trenutka ostvarivanja ciljeva. Razlikuju se dve vrste trajektorija:

• željena – putanja kojom upravljač želi da se kreću određeni atributi u toku vremena do trenutka ostvarivanja postavljenih ciljeva.
• Stvarna – realna putanja kojom se u vremenu kreću atributi sistema do željene vremenske tačke ostvarenja ciljeva sistema.

Svaki poljoprivredni subjekat karakteriše niz atributa:

• tehnički atributi: obradiva površina, broj grla stoke, broj i struktura mehanizacije, kapaciteti za doradu i preradu, primenjena tehnologija.
• Sociološki: broj zaposlenih, kvalifikaciona i stručna struktura, radna mesta, organizacija i hijerarhija upravljanja i rukovođenja, međuljudski odnosi…
• Proizvodno – ekonomski: struktura proizvodnje, prinosi, ukupni prihod, troškovi, dobit, produktivnost rada, ekonomičnost, rentabilnost…

Promena navedenih veličina – atributa u toku vremena definiše relativno ponašanje poljoprivrednog sistema, odnosno preduzeća ili gazdinstva sa tehničkog, sociološkog i proizvodno – ekonomskog aspekta. Primarni cilj polj. subjekta u tržišnim uslovima je uspešno ekonomsko poslovanje, zbog čega je potrebno odrediti sekundarne ciljeve, tj. konkretne vrednosti navedenih atributa u tačno određenom budućem vremenu. Smisao upravljanja, a naročito planiranja (kao njegove faze) je u tome da se na osnovu realnih proizvodnih i ekonoskih uslova u kojima se nalazi privredni subjekat i njegovih mogućnosti, odrede bitni atributi, definišu njegove realne vrednosti u budućnosti i upravljačkim odlukama i akcijama obezbedi njihovo ostvarivanje u skladu sa željenom trajektorijom.