Projektovanje alata za izradu delova od gume

Za proteklih stopedeset godina od kako je pronađen postupak vulkanizacije, guma je zauzela izuzetno mesto među materijalima koji karakterišu savremenu civilizaciju. Mada obično nije osnovni konstrukcioni materijal, upotreba gume, zbog njenih elastičnih, izolacionih i zaptivnih svojstava, toliko se proširila u proizvodnji saobraćajnih sredstava, mašina, naoružanja, raznih uređaja i instalacija, kao i robe široke potrošnje – drugim rečima od industrije i građevinarstva sve do medicine i kosmičke tehnike.
Naziv za materijal tako je prenet na nazive pojedinih proizvoda (automobilska guma, guma za brisanje itd.), a sam materijal postao je jedno od merila za opisivanje fenomena, na primer, kad se u svakodnevnom žargonu kaže “elastičan kao guma”. Primeri iz svakodnevice ukazuju da je guma u mnogim slučajevima jedinstven i neophodan materijal, za koji još nema zamene, pa je onda lako razumeti njen veoma veliki značaj.
Od gume se izrađuju: pneumatici za automobile, traktore i bicikle, beskonačne gumene trake, gipke cevi – creva, zaštitnici protiv delovanja nekih kiselina, baza, korozije i abrazije, priključci, rukohvati, obuća, odeća, ploče i zastirači u elekroizolacionoj tehnici. U hidraulici i pneumatici guma je našla široku primenu za izradu zaptivnog materijala. Guma, takođe, služi za dobijanje lepila.
Kao polazna sirovina za dobijanje gume (vulkanizata) služi kaučuk. Kaučuk je naziv za grupu polimernih materijala koji mogu biti prirodnog i sintetičnog porekla.