Upravljanje finansijskim rizicima

RIZIK – ZNAČAJ, POJAM I VRSTE
Savremena teorija upravljanja rizikom novijeg je datuma. Razvila se u poslednjih dvadesetak godina. Za to vreme, primenjujući njene postulate, obrazovani poslovni ljudi su stekli sposobnost da prepoznaju rizik, da ga izmere, razumeju potencijalne posledice i da preduzmu odgovarajuće mere za njegovo izbegavanje, odnosno ublažavanje njegovih posledica.
Naravno, uspeh svega toga neposredno zavisi od dostupnosti merodavnih informacija.
Teško da iko može uspešno  predvideti buduća kretanja tržišta akcija, kamatnih stopa,  cena sirove nafte ili deviznih kurseva, ako nije na izvoru informacija, tj. U blizini “velemajstora” koji povlače makroekonomske poteze.  Iz tih razloga, upravljanje rizikom (Risk Management) , danas predstavlja jedan od najkreativnijih poslova na globalnom finansijskom tržištu. Ta kreativnost može se izraziti visinom izbegnutog gubitka odnosno ostvarenim dodatnim prihodom preduzeća. Reč je, dakle, o sofisticiranom finansijskom inženjeringu, koji se praktikuje u savremenom poslovanju banaka, berzi, investicionih fondova, osiguravajućih društava, revizorskih kuća i ostalih finansijsko propulzivnih delatnosti, a koji podrazumeva naučno – stručno «hvatanje u koštac» sa rastućim rizicima svih vrsta i intenziteta.
Značaj upravljanja rizikom je, naporedo sa globalizacijom svetske ekonomije, u poslednjih desetak godina povećan do neslućenih razmera. Neki autori idu toliko daleko u veličanju
upravljanja rizikom da ga poistovećuju sa vođenjem ratova: «ono što je za generale rat, to je za menadžere upravljanje rizikom». Zaista, uspešno vođenje i jednog i drugog zahteva veoma dobru informisanost.
Još mnogo ranije, finansijski menadžeri su prilikom donošenja poslovnih odluka intuitivno predosećali da rizični projekti moraju obezbeđivati visoke stope prinosa. Mada je
rizik prilično neodređen pojam, prirodno ljudsko poimanje jasno razgraničava odnos između rizika i koristi. U svakodnevnom životu mi pravimo razliku između očekivanih i neočekivanih troškova. Na primer, izdaci za hranu, odeću, prevoz, školarinu i t. D. Mogu na godišnjem nivou biti veoma visoki. Međutim, oni su očekivani, nisu skopčani sa rizikom i
ne opterećuju nas previše. Rizik se javlja u slučaju ako se prethodno pomenuti troškovi iznenada povećaju na sasvim nepoznat način, ili ispred nas iskrsnu neki potpuno novi troškovi, koji naš kućni budžet trenutno «izbace iz koloseka». Na primer, uništena letina usled vremenske nepogode primoraće nas da sezonsko povrće,  umesto iz sopstvene bašte, nabavljamo na pijaci po visokim cenama. Još bolji primer je skupa popravka automobila «slupanog» u saobraćajnoj nesreći, čiji iznos prevazilazi planiranu sumu za letovanje na Jadranskom moru.
Ovakva poređenja nam omogućuju da lakše razumemo razliku između koncepata upravljanja rizikom nastanka očekivanih šteta (expected losses) nasuprot neočekivanim štetama
(unexpected losses). Razumevanje ove razlike je ključ za usvajanje savremenih koncepata upravljanja rizikom, poput cenovnog vrednovanja kapitala ili korigovanja cena faktorom rizika.

POJAM RIZIKA I NEIZVESNOSTI

Suočavanje sa raznovrsnim rizicima svakodnevica je većine ljudi. Zbog široke lepeze različitih pojavnih oblika rizika (od zdravstvenih, ekoloških, ekonomskih, političkih, sve do
(para) psiholoških i religioznih) nisu postojali dovoljno stabilni uslovi za određenje univerzalne definicije rizika.  Umesto toga, pojam rizika se vezivao za neizvesnost ishoda
događaja, odnosno mogućnost ostvarenja neželjenog ishoda.  Rizik (risk) se, najopštije, može poistovetiti sa stanjem u kojem postoji mogućnost nastupanja nekog štetnog događaja. Pod
štetnim događajem se u ekonomiji podrazumeva gubitak (loss) ili neočekivani trošak (unexpected cost). Sa teorijskog aspekta,  rizikom se smatra neizvesnost u pogledu ishoda nekog događaja, u situaciji kada postoje dve ili više oprečnih mogućnosti. Pri razjašnjavanju pojma rizika treba jasno odvojiti njegovo značenje od pojma neizvesnosti. Neizvesnost (uncertainty)  podrazumeva stanje u budućnosti koje određuju poznati činioci,  ali se ne zna njihov intenzitet i njihovo poreklo.