Uslužni menadžment

Konkurentska prednost je glavni indikator kvaliteta privređivanja i uspešnog pozicioniranja preduzeća. Osnovni uslov za obezbeđenje vitalnosti preduzeća i sposobnosti da odgovori na sve sofisticiranije zahteve potrošača je njegova osposobljenost da kreira i održava konkurentsku prednost zasnovanu na vrednosti.
Značaj teorijsko empirijskih istraživanja stvaranja održive konkurentske prednosti ogleda se, prevashodno, u sticanju i širenju znanja potrebnog za unapređenje nacionalne privrede i konkurentnosti preduzeća. Formulisanjem strategije, usklađivanjem organizacije i izborom adekvatnog sistema merila poslovnih performansi preduzeća, stvaraju se pretpostavke za uspešnije strategijsko pozicioniranje koje se zasniva na trajnoj i održivoj prednosti.
Teorijska i empirijska istraživanja pokazuju da se sa razvojem nacionalne privrede i evolucijom tržišta menjaju osnove i načini sticanja konkurentske prednosti. Proučavanjem teorije i prakse razvijenih zemalja moguće je identifikovati tri faze. U prvoj fazi, raspoloživi resursi  su dominantan izvor konkurentske prednosti. U narednoj fazi, investicijama vođena privreda, ulaganja u modernizaciju proizvodnje standardnih proizvoda predstavljaju osnovni izvor konkurentske prednosti. U inovacijama vođenoj privredi, ključni izvor konkurentske prednosti je sposobnost inoviranja proizvoda i usluga korišćenjem visokih proizvodnih, komunikacionih i informacionih tehnologija. Konkuriše se jedinstvenom strategijom sa jasnom strategijskom namerom koja uključuje fokusiranje pažnje organizacije na suštinu procesa identifikovanja, stvaranja, isporučivanja, komuniciranje i kontrole vrednosti.