Revizija javnog sektora

UNIVERZITET SINGIDUNUM 

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE 

MASTER STUDIJE 

Studijski program: Poslovna ekonomija 

MASTER RAD 

REVIZIJA JAVNOG SEKTORA 

 
 
 
 
            Mentor:                                                               Student: 

Prof. dr Milovan Staniši

ć

                                            Željko Petri

ć

                                                                             Br. indeksa: 402027/2009 

 
 
 Beograd, 

2010. 

- 1 - 

SADRŽAJ 

UVOD

...................................................................................................................................

2

1.

 POJAM REVIZIJE

......................................................................................................

4 

1.1. Zna

č

aj revizije

..................................................................................................

6 

1.2. Vrste revizije

....................................................................................................

9 

2.

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI U JAVNOM SEKTORU

............................................

13 

2.1. Principi sastavljanja finansijskih izveštaja u javnom sektoru

...................

15 

2.2. elementi finansijskih izveštaja javnog sektora

............................................

17 

3.

INTERNA KONTROLA U ENTITETIMA JAVNOG SEKTORA

.......................

24 

4.

REVIZIJA U JAVNOM SEKTORU

.........................................................................

27 

4.1. Revizija pravilnosti

........................................................................................

30

4.2. Revizija uspeha........

.......................................................................................

40 

4.3. Revizija zaštite životne sredine

.....................................................................

44 

5.

TEORIJSKI OKVIR (OSNOVA) REVIZIJE JAVNOG SEKTORA

...................

47 

5.1. Limska deklaracija

........................................................................................

47 

5.2. INTOSAI Standardi

......................................................................................

50 

5.3. GAGAS Standardi

.........................................................................................

55

5.4. Kodeks etike za revizore javnog sektora 

....................................................

62

6.

VRHOVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA

........... .........................................

65 

6.1. Me

đ

unarodna organizacija vrhovnih revizorskih institucija

.............

73 

7.

REVIZIJA JAVNOG SEKTORA U OKRUŽENJU INFORMACIONIH       I 

TELEKOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA

................................................

78 

7.1. Primjena kompjutera kao revizijskog alata

.........................................

84

8.

REVIZORSKI IZVEŠTAJI

................................................................................

86 

ZAKLJU

Č

AK 

..................................................................................................................

91 

LITRERATURA

...............................................................................................................

92 

- 3 - 

¾

Najzna

č

ajniji dokumenti koji regulišu oblast revizije javnog sektora su Limska 

deklaracija o smernicama i pravilima revizije, INTOSAI standardi, GAGAS 

standardi i Eti

č

ki kodeks za revizore javnog sektora; 

¾

Sadržaj revizorskog izveštaja je regulisan standardima. 

 
Metode primenjivane u radu: 

U ovom istraživanju primenjivane su analiti

č

ka i 

sinteti

č

ka metoda, metode generalizacije i specijalizacije, kao i metoda klasifikacije, što se 

osnovnih nau

č

nih metoda ti

č

e. A od opštih nau

č

nih metoda analiti

č

ko-deduktivna i 

komparativna metoda. 

Polaze

ć

i od postavljenih ciljeva i hipoteza proistekla je odgovaraju

ć

a struktura rada. 

U prvom delu je objašnjena revizija, njen zna

č

aj i osnovne klasifikacije 

Drugi deo je posve

ć

en finansijskim izveštajima u javnom sektoru, kao i principima 

sastavljanja, te formama finsnsijskih izveštaja. 

U tre

ć

em delu je obra

đ

ena interna kontrola i njena uloga u funkcionisanju javnih 

institucija. 

U delu „Revizija u javnom sektoru“ istaknuta je važnost transparentnog i zakonitog 

delovanja javnog sektora, mesto koje u tom procesu zauzima revizija i izvršena je 

klasifikacija revizije javnog sektora na: reviziju pravilnosti, reviziju uspeha i reviziju zaštite 

životne sredine. 

Peti deo je posve

ć

en regulativi, 

č

ije se striktno pridržavanje zahteva od javnih revizora, a 

radi se o Limskoj deklaraciji, INTOSAI i GAGAS standardima i Kodeksu etike za revizore 

javnog sektora, koji su ujedno teorijska osnova revizije u javnom sektoru. 

Vrhovna revizorska institucija je naziv za telo koje sprovodi državnu reviziju i posve

ć

en 

joj je šesti deo, a u njemu je još objašnjena Me

đ

unarodna organizacija vrhovnih revizorskih 

institucija i njena misija na uspostavljanju me

đ

unarodne saradnje u oblasti državne revizije. 

U sedmom delu je obra

đ

ena javna revizija u okruženju informacionih i 

telekomunikacionih tehnologija, skrenuta je pažnja na specifi

č

nosti i opasnosti revizijskog 

procesa u kompjuterskom okruženju, te na tehnike revizije uz pomo

ć

 kompjutera. 

Poslednji deo je posve

ć

en revizorskim izveštajima, njihovim bitnim delovima i formama 

izražavanja revizorskog mišljenja. 

U rad su iznesena i zaklju

č

na razmatranja i spisak koriš

ć

ene literature. 

- 4 - 

1. REVIZIJA 

U privrednom i administrativnom životu re

č

 revizija je veoma prisutna. Zbog njenog 

č

estog pominjanja 

č

ini se da znamo šta ona zna

č

i i šta pod tim pojmom podrazumevamo. 

Pojam „revizija“ poti

č

e od latinskog izraza „revisio“ a zna

č

i „ponovno vi

đ

enje, ponovno 

gledanje, pregled, obnovu procesa, poslednji pregled sloga pred štampu“

1

. U zemljama 

engleskog govornog podru

č

ja koristi se termin “auditor” (revizor) odnosno “auditing” 

(revizija). Ove re

č

i vuku korene od glagola “audire”, što na latinskom jeziku zna

č

i 

č

uti ili 

slušati. Ovaj termin karakteristi

č

an je za po

č

etak razvoja revizijske profesije kada je revizor 

obavljao reviziju slušaju

ć

i usmeni izveštaj obveznika revizije. 

Iako je u literaturi mogu

ć

e prona

ć

i više definicija revizije, ipak se me

đ

u njima ne 

uo

č

avaju zna

č

ajne razlike. Pojednostavljuju

ć

i i sažimaju

ć

i brojne definicije koje je literatura 

iznjedrila za reviziju se može kazati kako ona nije ništa drugo nego ispitivanje finansijskih 

izveštaja, podataka o poslovanju, poslovnih knjiga i drugih dokumenata s ciljem dobijanja 

pouzdanog mišljenja o ekonomskom i finansijskom položaju klijenta. Revizija se može 

definisati i kao „sistemati

č

an pregled poslovnih knjiga i ra

č

unovodstvenih izveštaja izvršen 

od strane revizora i eksperata sa ciljem da se izrazi kompetentno, stru

č

no i nezavisno 

mišljenje o ispravnosti, istinitosti i ta

č

nosti istih“

2

.Klijent je re

č

 koja se uobi

č

ajeno koristi u 

revizijskom poslu, a ozna

č

ava onaj poslovni subjekt 

č

iji su finansijski izveštaji, naj

č

eš

ć

e - 

iako ne i isklju

č

ivo, predmet revizije.  

Nezavisna revizija naziva se i korporativna revizija, a može se definisati kao „kompleksna 

i tehni

č

ka funkcija u kojoj revizor potvr

đ

uje i izveštava o kvalitetu finansijskih izveštaja koje 

uprava korporacije obelodanjuje javno za spoljne 

č

lanove koji imaju pravo glasa“

3

. Prema 

pojmovniku koji prati Me

đ

unarodne revizijske standarde cilj revizije finansijskih izveštaja je 

omogu

ć

iti revizoru da izrazi mišljenje o tome jesu li finansijski izveštaji pripremljeni, u svim 

zna

č

ajnim odrednicama, u skladu sa primenjivim okvirom finansijskog izveštavanja.  

Fraze koje se uobi

č

ajeno koriste za izražavanje revizorskog mišljenja o finansijskim 

izveštajima su: “prikazuju istinito i fer” ili “iskazuju realno i objektivno u svim zna

č

ajnim 

odrednicama”. Re

č

 je o frazama koje imaju isto zna

č

enje.. 

Predmet revizije su informacije o poslovnim transakcijama i doga

đ

ajima koji se obi

č

no 

izražavaju kvantitativno. Mogu

ć

e je razlikovati eksternu reviziju i internu reviziju. Eksterna 

1

 Vujaklija, M., Leksikon stranih re

č

i i izraza, Prosveta, Beograd, 1954.  

2

 Staniši

ć

, M., Revizija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006.god. 

3

 Krsmanovi

ć

, B., Andri

ć

, M., Jakši

ć

, D., Revizija, Proleter, Subotica, 2004. god. 

- 6 - 

S obzirom na njihovu važnost, a radi bolje preglednosti, kriterijumi za ocenu realnosti 

iobjektivnosti finansijskih izveštaja prikazani su na slici 1. 

Slika 1: Kriterijumi za ocenu realnosti i objektivnosti finansijskih izveštaja 

1.1

. 

Zna

č

aj revizije

Č

esto se postavlja pitanje zašto uopšte postoji potreba za revizijom? Odgovor na to 

pitanje može se prona

ć

i u ekonomskom odnosu koji postoji unutar odre

đ

enih poslovnih 

subjekata, kao i izme

đ

u tih poslovnih subjekata i svih onih koji imaju odre

đ

eni interes s 

njima. Ako se zna da je glavna zada

ć

a revizije ispitivanje i izražavanje mišljenja o realnosti i 

objektivnosti finansijskih izveštaja, onda se revizija posmatra kao “veza koja stvara 

poverenje” izme

đ

u uprave, koja priprema i prezentira finansijske izveštaje i korisnika 

informacija, sadržanih u tim izveštajima (slika 2.). 

Slika 2: Veza izme

đ

u finansijskih izveštaja i njihovih korisnika 

(1)

(2)

(1)

Ispitivanje realnosti i objektivnosti finansijskih izveštaja 

(2)

Dostavljanje revizorovog mišljenja o finansijskim izveštajima 

Kriterijumi 

Ra

č

unovodstvena na

č

ela 

Me

đ

. standardi fin. izveštavanja 

Zakonski propisi 

Ra

č

unovodstvene politike 

Finansijski 

izveštaji 

Revizija 

Korisnici finansijskih 

izveštaja