Loreta Napoleoni
OLOŠ
EKONOMIJA
Tamna strana novog svetskog poretka
Sa italijanskog prevela
Alenka Zdešar Ćirilović
Sadržaj
Uvod 9
1. U krevetu s neprijateljem 17
Ekonomija protiv politike 18
Zid seksa 21
Nataše 25
Opsenari ološ ekonomije 29
Mišice i konvertibilne rublje 32
Banditi-nomadi i stalno nastanjeni banditi 39
2. Nekontrolisana ološ ekonomija 43
Komunističko prokletstvo 44
Propast Amerike 50
Paučina od ekonomskih zabluda 54
Povratak zlatnog doba 60
Povratak Velikog Getsbija 66
3. Kraj politike 75
Globalni davalac usluga međunarodnom
podzemlju 77
Izazov globalnog kriminala 80
Evropa: praonica sveta 83
Kraj slobode 87
Opaki likovi ili Šta je zajedničko ratnicima i mafijašima.. 90
Kriminalizacija bugarske nomenklature 94
Sumrak politike 98
4. Zemlja mogućnosti 103
„Teškoće su prilika da se uzjašu opasni vetrovi" 104
jedinstvena kineska misao 108
Prvi paradoks Kulturne revolucije 109
Crvena odežda novog imperatora 115
„Obogatite se" 116
Maoistički plemenski duh 122
5. Pretvaraj se 129
Reciklaža istorije 130
Kineska mafija 135
Bio-pirati 138
Vazdušna bezbednost 141
6. Matrix-tržište .145
Instant matrix-tržište 147
Uvod
Jesi li ikada umio san toliko verno
da ti se učinio stvarnim?
I da li si poželeo da se iz sna nikad ne probudiš?
Da je tako, kako bi onda razlikovao
snoviđenje od stvarnosti?
Morfeus, Matrix
Devedesete godine 20. veka obeležila je pandemija
globalnog virusa: demokratije. Smrtonosni virus, ne-
kakav
freedom bug,
crv slobode, razmnožio se posle
pada Sovjetskog Saveza, te je tokom jedne decenije
broj demokratskih zemalja u svetu porastao sa 69 na
118. Milioni ljudi, koji su godinama primali vakcinu
protiv virusa demokratije, slave slobodu ponovo ste-
čenu posle raspada diktatorskog sistema samozaštite.
Odmah su se demokratijom zapadnog tipa zarazili
i oni koji su do tada bili imuni na nju.
Posle pada Berlinskog zida, bujica mladih sa
Istoka prelazi preko gvozdene zavese, simbola pode-
10
ljenosti dva sveta - slobode i totalitarizma. Ljudi
se grle na ulicama, igraju i smeju dok beskonačni
karavan „trabanta", „lada" i drugih neobičnih .vozila
proizvedenih u istočnom bloku kreće ka zapadnim
putevima.
Ali infekcija tu ne prestaje. Zaraza crvom slo-
bode podmuklo se širi zemaljskom kuglom. Hara
i po najudaljenijim mestima: od jugoistočne Azije
do Latinske Amerike, pa sve do Kine, ostavljajući
iza sebe neizbrisiv trag svoje prošlosti. Zajedno sa
demokratijom širi se i ropstvo.
U mnogim delovima planete (čak i u nekim ze-
mljama zapadne Evrope), gotovo 27 miliona ljudi
pada u ropstvo. Početkom devedesetih godina, robi-
nje seksa iz zemalja bivšeg istočnog bloka osvajaju
zapadno tržište. One imaju nešto zajedničko: lepe
su, jeftine, i - očajne. Tržište seksa je tek vrh lede-
nog brega.
Globalizacija više pogoduje iskorišćavanju robo-
va nego industriji. U opticaju su ogromne sume, jer
nije bilo više robova još od vremena trgovine preko
Atlantika. To nam se čini nemogućim; a zaključak
preteran. Ali, brojke, dokazi i priče, koje sam čula
tokom dugogodišnjih istraživanja, govore nešto
drugo. Robovi su postali sastavni deo globalnog ka-
pitalizma: na plantažama kakaoa u zapadnoj Africi,
u voćnjacima Kalifornije, u ilegalnoj ribarskoj indu-
striji koja cveta u fabrikama osnovanim pod lažnim
nazivom, ili bez naziva.
I to je paradoks.
Demokratija i ropstvo ne samo da koegzistiraju,
već ih spaja - kako ekonomisti kažu - snažan i di-
rektan uzajaman odnos.
Drugim recima, ove dve pojave razvijaju se na
sličan način, pri čemu razvoj jedne uslovljava razvoj
12
gonista. Nije slučajno to da, kada govorimo o osva-
janju američkog Zapada, koristimo izraz
Wild West,
Divlji Zapad, obeležen nasiljem i anarhijom, gde je,
uprskos tome, bilo moguće steći veliko bogatstvo.
Ološ i banditi su dali svoj pečat ekonomiji tokom
najvažnijih tranzicija u istoriji. Ova avanturistička,
beskrupulozna i nezavisna ekonomija uništila je pre-
vaziđenu ekonomsku logiku stare imperije iz koje su
nastali novi sistemi moći. Otkriće Amerike donosi
revoluciju na tlu tada još neujedinjene Evrope, a ote-
to bogatstvo pretkolumbijskih civilizacija završava u
rukama beskrupoloznih „konkvistadora".
Danas se ekonomijom bavi ološ zato što se u druš-
tvu dešavaju duboke promene, kao nikad do sada.
Kada sam, pre oko dve godine, počela istraživač-
ki rad za ovu knjigu, želela sam da dokažem kako
je tranzicija iz komunizma u globalizam zapravo
oslobodila mračne i skrivene ekonomske sile. Bila
sam ubeđena da se radi o retkoj pojavi. Tokom is-
traživanja, proučavanja i razgovora, shvatila sam da
ološ ekonomija delimično predstavlja
ying
i
yang
istorije. Ova snaga je uvek prisutna, stalno na opre-
zu, skrivena u naborima napretka.
Analiza ekonomskih tokova pokazuje da ih
političari kontrolišu tako što sklapaju strateške kom-
promise s novom elitom na vlasti. Tako je bilo do
sada. I ništa ne upućuje na to da bi se ubuduće nešto
moglo promeniti.
Korupcija postoji u svim društvima, komuni-
stičkim i kapitalističkim. Ološ ekonomija podstiče
korupciju na globalnom nivou. Tradicionalna ko-
rupcija je suzbijana putem sistema vrednosti, dok
ološ ekonomija nameće raskalašan životni stil koji
je, na duži rok, štetan za sve: dobitnike i gubitnike,
