I Teorija medjunarodne trgovine

1.Evolucija kolonijalnih odnosa u medjunarodnoj podeli rada

Sistem medjunarodnih ekonomskih odnosa zasnovan na medjunarodnoj podeli rada vuce svoje

poreklo jos iz doba kolonijalizma, odrazava interese vladajucih ekonomskih snaga u svetskoj privredi.
U okvirima takvog sistema razvijene zemlje su ostvarile nakon Drugog svetskog rata relativno visoke
stope rasta privrede i prosirenje spoljne trgovine. Zemlje u razvoju su vise zaostajele u svom razvoju.

Sredinom ’70-ih godina 20.v. prosecan bruto nacionalni proizvod po stanovniku u razvijenim

zemljama iznosio je oko 6400 a u zamljama u razvoju oko 540 americkih dolara tj.srazmera je 12:1. U
razvijenim zemljama je zivelo oko 20% svetskog stanovnistva sa oko 2/3 svetskog bruto nacionalnog
proizvoda, a u zemljama u razvoju je zivelo oko 70% svetskog stanovnistva sa oko 15% svetskog bruto
nacionalnog proizvoda.

Krajem ’90-ih godina 20. veka prosecan bruto nacionalni proizvod po stanovniku je iznosio oko

23500 u razvijenim zemljama, a u zemljama u razvoju oko 1100 USD tj. u srazmeri 21:1.

Uprivrednoj istoriji je zabelezeno da je u Velikoj Britaniji kada je zapocela svoj “veliki”

privredni skok bilo potrebno 58 godina da udvostruci dohodak po stanovniku , SAD 47, Japanu 34
godine.

Ostvarena vrednost svetskog izvoza je 1996. god. iznosila oko 5245 milijarde USD, a pocetkom

21.v. oko 6123200 milijardi USD. Izvoz razvijenih zemalja uglavnom je opredeljen na trzista
razvijenih zemalja. Preko ¾ izvoza razvijenih zemalja razvijenih zemalja ostvaruje se na trzista
razvijenih zemalja pri cemu preko 2/3 izvoza cine industrijski proizvodi. Zemlje u razvoju u svetskoj
trgovini ucestvuju sa tradicionalnom strukturom: primarni proizvodi i proizvodi nizeg stepena obrade.

Postojeci sistemi ekonomskih odnosa u svetu ne obezbedjuju uslove siromasnim i nerazvijenim

zemljama da povecaju svoje ucesce u svetskom nacionalnom dohotku i smanje jaz u privrednom
razvoju izmedju njih i razvijenih zemalja.

2. Globalni odnosi u svetskoj privredi i medjunarodnoj trgovini

Termin globalizacija poceo se intenzivnije koristiti u drugoj polovini ’80-ih godina 20.v. u vezi

sa ogromnim talasom inostranih direktnih investicija od strane multinacionalnih kompanija. U drugoj
polovini 20.v. nove tehnologije ubrzale su proces integracije rada i kapitala, koncentraciju proizvodnje
i ukljucivanje velikog broja zemalja u medjunarodne regionalne integracije.Globalizacija je postala
odredjujuci proces sadasnje etape u razvoju medjunarodnih politickih i ekonomskih odnosa u svetu.

Najvazniji aspekti ekonomske liberalizacije su:

-smanjenje i ukidanje nacionalnih barijera,
-medjunarodno sirenje trgovine,finansijske i proizvodne aktivnosti i jacanje moci multinacionalnih
kompanija i medjunarodnih finansijskih institucija u ovim procesima.
-“globalizacija” nacionalnih politika i mehanizama kreiranja nacionalne politike...

3.Globalni svetski problemi

demografija i hrana

a)Demografija
Jos je R.Maltus (“Eseji o principima stanovnistvu”) 1798.god. ukazao da se stanovnistvo umnozava
brze od proizvodnje hrane.U vezi sa tim javljaju se pesimisticka i optimisticka shvatanja.

Pestimisti ovom problemu dodaju i problem ekologije i zasicenosti kapaciteta zemljista.Dolazi i do
problema svojstva zemljista usled nagomilavanja velikog broja stanovnistva.
Optimisti polaze od toga da sa svakim stanovnikom raste broj ruku tj.jacaju proizvodne snage.Osim
toga demografska eksplozija postoji u nerazvijenim zemljama,pa bi se podizanjem zivotnog standarda
u tim zemljama smanjio prirodni prirastaj.
Problem je ipak znacajan.1975.god. bilo je 4 milijarde stanovnika na zemlji,1990.g. 5,2 milijarde,a
krajem 2000.g. se procenjuje da ce biti 6 milijardi.Sa ovakvim tempom 2075.g. na Zemlji bi bilo 12
milijardi stanovnika,sto je vec kriticna granica.
Pored povecanja broja i zivotni vek ljudi se povecava.U VII veku prosecan ljudski vek bio je 30 god.
a 2050.g. bice 90-95 godina,procenjuje Robert Fogel.
b)Hrana
Na osnovu prosecne potrosnje hrane po stanovniku zakljucuje se da je u razvijenim zemljama potro-
snja veca za 23% od potreba za proteinskom i bioenergetskom ishranom (problem gojaznosti). Razvi-
jene zemlje sa 15% svetskog stanovnistva u svetskoj poljoprivrednoj proizvodnji ucestvuju sa 67%.
Zemlje u razvoju izvan umereno kontinentalne klime ne mogu primenjivati mehanizaciju i hemizaciju
visokorazvijenih zemalja,tako da treba uvazavati njihove specificne pedoloske i geografske uslove.
Iako se procenjuje da je poljoprivredna proizvodnja dovoljna da zadovolji potrebe za hranom celoku-
pnog stanovnistva,u nerazvijenim zemljama imamo i problem nedovoljnosti izvoznih prihoda,kojima bi
se uvezla hrana,a produktivnost njihove proizvodnje je mala.Tako postoji nepodudarnost u proizvodnji
i potrosnji hrane.

Energija i sirovine

a)Energija
Ona je pokretac razvoja.Ali sa brzim privrednim razvojem,potrosnja energije je sve veca.U industrijski
razvijenim zemljama potrosnja je najveca,pa u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama(100:10:1).
S obzirom na porast potrosnje,postavlja se problem njene dovoljnosti.Masovna industrijalizacija
izvedena je koriscenjem jeftinih fosilnih energetskih izvora.Zemlje u razvoju pokusavaju danas da
primene slican model.

NAFTA

– najznacajniji izvor energije.Njena potrosnja je velika.Rezerve koje se mogu iskoristiti po

ekonomskoj ceni i tehnoloskim uslovima se procenjuju na 92

10^9 t (deset na deveti), a smatra se da

su ukupne raspolozive rezerve 200-250

10^9 t (deset na deveti) – relativni podaci.Potrosnja nafte bila

je izuzetno velika do naftnog soka 1973/74.god.Tada se potrosnja smanjuje zbog svesti o nuznosti
stednje i zbog usporenog privrednog razvoja.

ZEMNI GAS

– u tesnoj je vezi sa nalazistima nafte.Zalihe koje se mogu koristiti po ekonomskoj ceni i

tehnoloskim uslovima su 90

10^9 t.Glavni problemi su transport i distribucija ali sa izgradnjom gaso-

voda i cisterni gde se prevozi u tecnom stanju,problem je resen.

UGALJ

– smatra se da ga ima u izobilju.Problemi su porast cene,unistenje zivotne sredine povrsinskim

kopovima,vadjenje uglja sa velikih dubina i sa sve vecim procentom jalovine.Povecano koriscenje
uglja je posledica porasta cene nafte.

NUKLEARNA FISIJA

– vezana za otkrica u fizici.Prirodni radioaktivni izotop uran235 ponekad se

raspada na dva jednaka oslobadjajuci veliku kolicinu energije i 2 ili 3 neutrona koji dalje mogu razbijati
U235. Kad uran238 apsorbuje neutron,raspada se i postane plutonijum239,koji ne postoji u prirodi,a
koji se raspada i dalje oslobadja energiju kao U235.
Osnovna goriva za nuklearnu fisiju su uran i torijum.Medjutim zbog povezanosti sa nuklearnim
naoruzanjem ovo pitanje je osetljivo.

NUKLEARNA FUZIJA

– se zasniva na spajanju lakih elemenata.Cesto je kombinacija dva izotopa

vodonika,deuterijuma i tricijuma,zajedno sa litijumom koji se moze pretvoriti u vodonik i helijum,

III

Stategija ne moze da skodi .

Preduzimaju se mere koje ionako treba preduzeti,bez obzira na

prognoze. Dobra strana je usteda u troskovima.
Losa strana je u tome sto ukoliko dodje do stetnih efekata ove mere nece biti dovoljne.

Prirodu mozemo sacuvati imajuci u vidu sledece :
1.odrziv ekonomski rast mora da bude uskladjen sa potrebama i ogranicenjima
2.odrziv ekonomski rast moze da dovede i do ekoloskog napredka tj do razvoja tehnologija za odrzanje
ekoloske sredine
3.najveci deo zagadjenja potice od zaobilazenja strogih zahteva ekoloskih standarda
4.konkurentske prednosti ne treba postizati na racun neplacanja troskova ocuvanja prirodne sredine
5.ekoloska problematika se nedovoljno razmatra u zemljama sa losom ekonomskom i politckom
situacijom
6.ekonomski razvoj zasnovan na stalnom unistenju ekoloske sredine je neodrziv.

b)Tehnologija
Tehnologija je znanje o tome kako najbolje uraditi radnje vezane za privrednu aktivnost.Obuhvata
znanje o infrastrukturi,uslugama,poljoprivredi i industriji.
Tehnologija se razvija nejednako u svetu.Gotovo sva tehnoloska dostignuca javila su se u razvijenim
zemljama.U poslednje vreme se sve vise razvija tehnologija reciklaze i proizvodnja novih materijala –
supstituta.Iz razvijenih zemalja tehnologija se prenosi u nerazvijene zemlje – transfer tehnologije.
Medjunarodni transfer tehnologije se ostvaruje kad se ispune 3 uslova :
1.donosioci odluka jedne zemlje zele da koriste odredjenu tehnologiju;
2.ta tehnologija nije dostupna u mestu;
3.uverenje da je jeftinije prenositi tehnologiju nego reprodukovati je u mestu.
Oblici transfera tehnologije su :
1.nekomercijalni – imaju manji znacaj :tehnicka pomoc,konsultantske usluge itd.
2.komercijalni – inostrane direktne investicije,izvoz tehnologijom intenzivnih dobara,kompletno
postavljanje fabrika po sistemu “kljuc u bravu”,licence,konsultantske usluge ili know-how sporazumu.
Sa stanovista interesa preduzeca,transfer tehnologije se ostvaruje preko :
1.Internalizacije (vertikalna i horizontalna integracija) i to u slucajevima :
a)kad je tehnologija relativno nova i nije dispergovana izvan preduzeca ;
b)kad postoje teskoce u koriscenju ove “neopipljive” imovine ;
c)kad je domace trziste od esencijalnog znacaja za finansiranje preduzeca ;
d)kad je preduzece dovoljno veliko da moze kontrolisati proizvodnju u vise zemalja.
2.eksternalizacije – kad je preduzece relativno malo,domace trziste je od marginalnog interesa za
preduzece.
Tehnologija koja se razvija u razvijenim zemljama najcesce odgovara zemljama u razvoju.Njima je
potrebna tzv odgovarajuca tehnologija koja zahteva intezivnije radne procese u savremenim sektorima i
razvijanje novih tehnika u tradicionalnim sektorima.

4. Globalizacija svetske privrede:
5.Medjunarodna podela rada

To je proces drustvene reprodukcije koji zapocinje u jednoj zemlji,a zavrsava se u drugoj.To je
proces u kome jedna zemlja tezi da se specijalizuje za proizvodnju onih dobara koje moze proizvesti
jeftinije od drugih i da razmenjuje svoje viskove sa viskovima drugih zemalja koje proizvode date
proizvode jeftinije ili prva zemlja uopste ne proizvodi.

Medjunarodna podela rada odvija se putem medjunarodne trgovine i ne moze postojati bez nje.
Podela rada se javlja na razlicitim nivoima :
1.na nivou nacionalne privrede – opsta i posebna ;
2.na nivou preduzeca – pojedinacna ;
3.na nivou svetske privrede – medjunarodna podela rada.
Iako se razvoj medjunarodne podele rada moze pratiti od starog veka,njen potpun razvoj se ostvaruje sa
industrijskim nacinom proizvodnje.Na medjunarodnu podelu rada uticaj su imale 2 grupe faktora :
- prirodno-geografski uslovi za proizvodnju pojedinih dobara i usluga ;
- drustveno-istorijski uslovi i razvoj proizvodnih snaga .
Medjunarodna podela rada je dinamicki proces,u stalnom kretanju i menjanju,zavisno od promena u
privrednom i tehnoloskom razvoju savremenog sveta.Za nerazvijene zemlje je vrlo bitno ukljucivanje u
medjunarodnu podelu rada radi prevazilazenja njihove nerazvijenosti.To je bitno zbog postojanja
tehnoloske zavisnosti ovih zemalja.Ona se ispoljava kao:
1.potreba za uvozom tehnologije
2.potreba za uvozom sposobnosti koriscenja i primene uvezene tehnologije
3.nesposobnost da se primenjena tehnologija adaptira,reprodukuje i poboljsa.
Nerazvijene zemlje se srecu sa ogranicenjima (platni bilans,razvijenost domaceg trzista,uvoz izvoz,
negativni uticaj razvijenih zemalja i slicno) koja treba da prevazidju i da se ukljuce u medjunarodnu
podelu rada.To podrazumeva da one obavljaju i proizvodnju finalnih industrijskih proizvoda,radi
suptitucije uvoza i industrijskih proizvoda za izvoz.

6.Polozaj zemlje u medjunarodnoj podeli rada

Smatra se da je privreda vise ukljucena u medjunarodnu podelu rada ukoliko se veci deo njenih
proizvoda realizuje izvozom.Takodje ukljucivanje privrede u medjunarodnu podelu rada nije isto u
svim njenim sektorima.
Pojava regionalnih ekonomskih grupacija stvorila je i nove modele medjunarodne podele rada.Ovi
modeli su i diskriminacioni modeli.Njihovo diskriminaciono dejstvo se ogleda u 2 vida :
a)podsticuci razvoj proizvodnje unutar integracionog sistema,dolazi do skretanja postojecih tokova
medjunarodne trgovine u pravcu jacanja njihove medjusobne trgovine.
b)zastita i ogranicavajuca trgovinska politika ovih sistema pogorsavaju uslove trgovanja za zemlje
izvan sistema .

7. Cenovna elasticnost domace ponude izvoza

Elasticnost je sposobnost neke ekonomske velicine (zavisno promenljive y) da reaguje na promenu
druge ekonomske velicine (nezavisno promenljive x).Ako je promena y intenzivnija od promene x,
ekonomska velicina je elasticna i obrnuto.Mera elasticnosti je koeficijent elasticnosti koji se dobija
stavljanjem u odnos relativne promene velicine y prema relativnoj promeni velicine x.

relativna promena zavisno y2 – y1

⊗

promenljive velicine y y y

⊗

y – x

relativna promena nezavisno x2 – x1

⊗

x – y

promenljive velicine x x x

1 i 2 oznacavaju vrednost pojave na pocetku i na kraju perioda.

koeficijent elasticnosti veci od 1,uvoz tj izvoz raste i brze od porasta dohotka,pa je spoljna trgovina u
poziciji vodeceg sektora privrede.
Istrazivanja 50-tih godina su pokazala da je prelomna tacka u privrednom razvoju visina nacionalnog
dohotka po glavi stanovnika izmedju 200 i 400 usd.Nakon tog nivoa spoljna trgovina pokazuje tende-
nciju zaostajanja za rastom nacionalnog dohodka.
Granicna sklonost uvozu i izvozu pokazuje koji se deo prirastaja nacionalnog dohodka izdvoji za
prirastaj uvoza tj koliki je prirastaj izvoza rezultat prirastaja nacionalnog dohotka.

⊗

M :

⊗

Y tj

⊗

X :

⊗

Y – prirastaj nacionalnog dohodka

⊗

M – prirastaj uvoza

⊗

X – prirastaj izvoza

Tako elasticnost uvoza tj izvoza prema dohotku predstavlja odnos granicne sklonosti uvozu tj izvozu
prema prosecnoj sklonosti uvozu tj izvozu.

⊗

: _M_ =

⊗

M*Y

⊗

: X = _

⊗

X*Y_

⊗

Y Y

⊗

Y*M

⊗

Y Y

⊗

Y*X

Elasticnost traznje je veca kod vecih promena u cenama,ali postoji i tzv Gifenov paradoks kad sa pora-
stom cena raste i traznja i obrnuto.

11. Čisti odnosi razmene

Predstavljaju odnose cena u medjunarodnoj trgovini tj kupovnu snagu izvoza (izvoz cena) za jedini-
cu uvoza (uvozna cena).Odnosi razmene se utvrdjuju deljenjem indeksa izvoznih cena sa indeksom
uvoznih cena u tekucem periodu sa indeksom izvoznih i uvoznih cena u baznom periodu.

T = Ipx1 : Ipxo

≥

1 Ako su izvozne cene rasle brze od uvoznih odnos

Ipm1 Ipmo razmene je povoljniji i obrnuto.

12. Bruto i faktorski odnosi razmene

Jednostruki faktorski odnosi razmene su ustvari analiza faktora koji uticu na formiranje izvoznih tj
uvoznih cena u jednoj zemlji.
Npr porast produktivnosti snizava cene.Ako se radi o proizvodu za izvoz,odnos razmene se pogorsava.
Ali da li je to tako.Treba analizirati i faktore uvoznih cena.Tako jednostruki faktorski odnos razmene
polaze od cistog odnosa razmene korigovanog za promene cena faktora proizvodnje u jednoj zemlji.
Dvostruki faktorski odnosi razmene uzimaju u obzir promene cena faktora proizvodnje i u uvoznickoj i
u izvoznickoj zemlji.
Bruto odnos razmene se dobija deljenjem kolicine izvoza i uvoza u tekucem i baznom periodu.
T = _Qx1_ : _Qxo_
Qm1 Qmo
Na osnovu toga zakljucujemo da li je bilo potrebno uciniti isti ili veci izvozni napor da bi se obezbedio
isti uvozni kapacitet.Ako je za istu kolicinu uvoza potrebna veca kolicina izvoza tj za manju kolicinu
uvoza ista kolicina izvoza,odnosi razmene su nepovoljni i obrnuto.