МЕТОДИКА МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ

Радни материјал

ТАМАРА ПРИБИШЕВ БЕЛЕСЛИН

Увод у формирање

математичких појмова

МЕТОДИКА МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ

-скрипта-

Бања Лука, 2015. године

МЕТОДИКА МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ

Радни материјал

- САДРЖАЈ -

РАЗВОЈ И УЧЕЊЕ ПРЕДШКОЛСКОГ ДЕТЕТА

1.1.

Породица – прво окружење неопходно за развој математичких
појмова

1.2.

Развој и учење малог детета

1.3.

Психолошко-педагошке основе дјечијег сазнавања суштинске за
математичко образовање

1.4.

Неке основне прекретнице у дечјем развоју

1.5.

Искуствено и контекстуално учење; развој опажања као основе
логичког и апстрактног мишљења

1.6.

Развијање дечијег научног сазнавање као основе математичког
сазнања

САДРЖАЈИ МАТЕМАТИЧКИХ АКТИВНОСТИ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ
УЗРАСТА

2.1.

Бројеви и операције бројевима

2.2.

Развој појмова бројева и операција бројевима

2.3.

Развојне смернице за бројеве и операције

2.4.

Развојне смернице за геометрију

2.5.

Мере и мерење

2.6.

Развојне смернице за мерење

2.7.

Логичке операције у предшколској математици. Логичке операције
са скуповима

МЕТОДИКА МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ

Радни материјал

Партнерство са родитељима

заснива се на претпоставкама

(Програм, 2007:23)



Родитељи су заинтересовани за благостање и добробит своје дјеце,
посебно у условима када се други брину за њих;



Они су истовремено заинтересовани и мотивисани да квалитетно подижу
своје дијете;



Спремни су да уче о подизању и васпитању дјеце, а мотивација је управо
на
природној упућености дјетета на одрасле;



Према томе, ову нужност и потенцијалну спремност родитеља да
сарађују треба стручно, спретно и на вријеме искористити, поштујући их
и сматрајући их компетентним за квалитетну родитељску улогу.

Предшколско васпитање и образовање, заједно са породичним

васпитањем  и    образовањем,  чини  цјелину  и  најбољи  могући  услов  да  се
дјететов  развој  оснажи.  Стога,  вртићи  развијају  чврсту  везу  са  породицом
засновану на међусобном повјерењу и уважавању.

Родитељима треба омогућити укључивање и активну улогу у свим

активностима вртића (од планирања, реализације до евалуације свих
активности). Заједничко, усклађено дјеловање породице и вртића кроз
партнерство и подијељену одговорност за ефекте подизања дјеце, подразумијева
обједињавање и усклађивање циљева дјеловања у различитим окружењима који
су значајни за дијете.

Вртић пружа континуирану стручну подршку родитељима у вршењу

родитељских улога, изградњи одговорног родитељства и одговарајућих
компетенција за квалитетну подршку развоју дјеце.

Васпитачи уважавају родитеље као равноправне партнере са којима деле

одговорност за кретање ка истом циљу – подршка развоју детета. Стога морају,
ако професионалци, успоставити и неговати дијалог са родитељима у вези са
свим аспектима дечјег живота у породичном дому и вртићу. Родитеље виде као
ресурс да би могли да успоставе континуитет између различитих окружења у
којима борави и учи мало дете.

1. 2. Развој и учење малог детета

Развој математичког сазнања, појмова и вештина уткан је у целокупни

развој детета, који се одвија према одређеним законитостима и прати одређени
развојни  континуум.  Са  развојем  дечијих  могућности,  и  математичке
активности детета добијају другачије форме, садржаје, видове, и оне се мењају
подједнако и интегрисано са другим активнсотима у које је мало дете укључено.
Стога  је  за  васпитаче  неопходно  да  добро  познају  развојни  ток  као  и  развојне
процесе неопходне за учење, подједнако имајући у виду да се развој догађа уско
повезан  са  учењем.  Развој  сазнавања  је  циклична,  континуирана  унутрашња
међуигра  између  детета  и  окружења  око  њега,  стални  процес  конструисања  и
мењања искустава и значења тог света, и појављивања „нових светова“. „Знање
постаје субјективно и објективно у исто време, пошто спољашњи свет не може
да  се  одвоји  од  претходних  дечјих  искустава.  Два  претходно  одвојена  појма,
развој и учење, сада постају два аспекта истог феномена“ (Alverstad & Pramling
Samuelsson, 1999:9).

МЕТОДИКА МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ

Радни материјал

1.3. Психолошко-педагошке основе дјечијег сазнавања суштинске за
математичко образовање
1.3.1. Неке основне прекретнице у дечјем развоју

Једногодишњаци и двогодишњаци.

Први месеци у животу сваког људског

бића су круцијални, основа за све аспекте развоја. Бебе се, као социјална бића,
активно  укључују  у  свет  око  њих,  истражујући  путем  својих  чула  (гледајући,
посматрајући,  слушајући,  миришући,  осећајући)  и  псотају  свесна  свог
окружења.  Рано  се  код  беба  развија  осећај  припадања  и  способност  за
интеракцију са другим људима, најпре са онима који су им најближи, а потом се
тај  круг  других  шири.  Бебе  и  значајни  други  успостављају  посебне  везе
упознавајући се и прилагођавајући се једно другоме. Како дете развија вештине
кретања,  тако  почиње  да  упознаје  већи  простор  око  себе,  кроз  испитивање
окружења путем чула и кроз социјалне интеракције.

И када дете прохода, оно има потребу за снажним присуством и

ослањањем на значајне одрасле. У  том периоду дете
интензивно  расте  и  учи  невероватном  брзином,  а
велике промене се дешавају  у  моторици, аутономији
и  вештинама  бриге  о  самоме  себи.  Дете  истражују,
испробава  многе  задатке  који  су  пре  тога  били
недоступни  или  претешки  за  њега  /  њу,  и  стога  је
сигурност физичке средине у којој се дете налази од
изузетног значаја. Такође, однос одраслих и средина
у којој дете може да се осећа слободно да истражује,
да  се  подстиче  и  охрабрује  на  истраживање
подриноси  развоју  самопоуздања,  самопоштовања  и
реалне слике о себи. Независност деце од одраслих (у
бризи о себи, исхрани, облачењу, игри), која је у овом
периоду  почиње  да  се  јавља  као  дечја  потреба  ако

МЕТОДИКА МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ

Радни материјал

окружује  о  свему  У  овом  перидоу  повећава  се  интерес  за  вршњаке,  те  је  игра
социјална  активност,  иако  четворогодишњаци  уживају  солитарној  игри  и
активностима. Понекад веома упорно покушавају да раде / постигу нешто што
је  изван  њихове  моћи,  или  је  претешко  за  њих,  у  потпуности  се  урањајући  у
активност.  Иако  воле  своју  независност,  подршка  и  охрабрење  одраслих  у
заједничким  активностима  их  чини  задовољним  и  ангажованим.  Одрасли  им
могу  помоћи  да  истражују  своје  границе,  оно  што

могу да постигну и ураде

што ствара осећај поноса и самозадовољство.

Игра

трогодишњака

четворогодишњака,

постаје

заједничка,  где  се  играју  једни  са
другима  у  групи,  али  је  та
активност  са  малим  опсегом
организације  активности.  Двоје
троје  деце  улазе  у  игру,  користе
исти  предмет  играчку  и  учествују
у  истој  активности,  али  са  малим
међусобним  сарађивањем  и  свако
на свој начин.

Петогодишњаци.

Деца постају много социјализованија, окрећу се

друговима, и уживају да се играју у малим групама деце. Употреба говора и
богатство речника стално расте, те могу да разумеју речи које носе многострука

значења. У том периоду
деца

експериментишу

језиком, стварајући језичке
конструкције и играјући се
њима.

Много

су

самоконтролисанији,

озбиљно

схватају

преузимају

одговорност,

прихватају

сугестије