1
1.
DEVIZNO POSLOVANJE I PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM
Devizno poslovanje je deo društveno-ekonomskig sistema jedne zemlje, sa kojom se regulišu
finansijski odnosi sa inostranstvom. Devizno poslovanje ili devizni sistem sačinjavaju svi
instrumenti i mere utvrđene zakonskim propisima jedne zemlje, a koji su usaglašeni sa
međunarodnim aranžmanima i protokolima.
Deviznim poslovanjem se reguliše:
Platni promet sa inostranstvom;
Način sticanja i raspolaganja sa stvarnim sredstvima plaćanja u zemlji i inostranstvu i
Sva druga pitanja vezana za sferu međunarodnih ekonomskih odnosa.
Osnovni propis kojim je regulisano devizno poslovanje kod nas je Zakon o deviznom poslovanju
usvojen 2006 godine. Navedenim zakonom uređuje se način plaćanja i naplaćivanja u poslovanju
sa inostranstvom i drugo devizno poslovanje.
Devize su potraživanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu, kao i efektivni strani novac,
osim kovanog zlatnog novca.
Pojam ćValutać potiče od latinske reči valuta. Pod ovim pojmom se podrazumeva novčano
važenje, odnosno oficijalni novčani standard u jednoj zemlji. Valuta predstavlja novčanu
jedinicu. Ona je osnova u monetarnom sistemu jedne zemlje, odnosno to je efektivni novac koji
cirkuliše u opticaju , u datoj nacionalnoj ekonomiji. Strane valute predstavljaju efektivan strani
novac u inostranim nacionalnim kompanijama. Međutim, devize se koriste za plaćanje u
inostranstvu, ako deviznim zakonom nije drugačije određeno.
Devize se kupuju i prodaju na jedinstvenom deviznom tržištu: Zabranjena je kupovina i prodaja
između domaćih lica, između stranih lica i izemđu domaćih i stranih lica u Republici Srbiji van
jedinstvenog deviznog tržišta. Zabranjeno je takođe i naplaćivanje u devizama i u zlatu.
Domaće lice, u smislu deviznog zakona, jeste pravno lice i preduzetnik sa sedištem u RS, kao i
fizičko lice sa prebivalištem u RS. Strano lice u smislu deviznog zakona, jeste pravno lice sa
sedištem u inostranstvu i fizičko lice sa prebivalištem u inostranstvu.
Ovlašćena banka, u smislu deviznog zakona, jeste banka koja ima ovlašćenja da vrši platni
promet sa inostranstvom i kreditne poslove sa inostranstvom, kao i banka koja ima ovlašćenje
da obavlja devizno valutne poslove u RS.
Devize ostvarene u u skladu sa odredbama deviznog zakona, pravno lice ili preduzetnik drže na
svom deviznom računu kod ovlašćene banke ili prodaju ovlašćenoj banci. Na pomenute devize
2
banke ne plaćaju kamatu, osim po osnovama propisanim deviznim zakonom. Plaćanje i
naplaćivanje u obavljanju poslova sa inostranstvom vrši se preko banke ovlašćene za poslove sa
inostranstvom.
1.1.
Regulativa deviznog poslovanja
Zakon o deviznom poslovanju osnovni je zakonski propis koji reguliše devizno poslovanje.
Osnovne odrednice deviznog sistema.
(Zakon o deviznom poslovanju).
Rezident je
, prema odredba ma Deviznog zakona:
1. pravno lice
koje je registrovano i ima sedište u Republici;
2. preduzetnik – f
izičko lice koje je registrovano u Republici i koje radisticanja dobiti, u vidu
zanimanja, obavlja zakonom dozvolje nudelatnost;
3. ogranak stranog pravnog lica
upisan u registar kod nadležnog organa u Republici;
4. fizičko lice koje ima prebivalište u Republici
, osim fizičkog lica koje ima boravak u
inostranstvu duži od godinu dana;
5. fizičko lice – strani državljanin
koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize
boravi u Republici duže od godinu dana;
6. državni organ i organizacija,
korisnici budžetskih sredstava Republike, korisnici sredstava
organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i korisnici budžetskih sredstava lokalne vlasti;
7. diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu
koja se finansiraju iz
budžeta Repu blike i domaći državljani zaposleni u tim predstavništvima, kao i članovi njihovih
porodica.
Nerezide ti
su sva lica koja nisu nave de na pod pojmom rezidenata.
1.2.
Tekuće devizno poslovanje
Deviznim zakonom kao tekući poslovi definisani su oni
tekući poslovi zaključeni između
rezidenata i nerezidenata čija namena nije prenos kapitala
.
Plaćanje, naplaćiva nje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrši se
slobodno tj. bez ograničenja, a to su:
1) plaćanja po osno vu spolj no trgovinskih poslova i po drugim tekućim poslovima sa
inostranstvom u smislu zakona koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje;
2) plaćanja po osnovu otplate kamata na kre dite;
3) povraćaj sredstava uloženih u investicije i unos dobiti po osnovu direktnih investicija;
4) prenose u korist fizičkih lica po osnovu: penzija, invalidnina i ostalih socijalnih primanja,
prenose po osnovu poreza i taksi, međudržavne saradnje, likvidiranih šteta po osnovu ugovora o
4
Time se omogućuje prebijanje dugovanja i potraživanja nastalih po spoljnotrgovinskim
poslovima.
1.5.
Kupoprodaja potraživanja i dugovanja po spoljnotrgovinskim poslovima
Banke, odnosno
rezidenti
, mogu kupovati ili prodavati potraživanja i dugovanja koja su nastala
po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata. Navedeni poslovi mogu se vršiti samo na osnovu
ugovora, zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu. Banke su dužne da o
navedenim poslovima izveste NBS na način i u rokovima koje ona propiše. Vlada propisuje
rezidentima bliže uslove, način obavljanja i izveštavanja Deviznog inspektorata o navedenim
poslovima.
Nerezidenti
mogu kupovati potraživanja i dugovanja po osnovu spoljnotrgovinskih
poslova samo pod uslovima i nanačin koje propiše Vlada.
1.6.
Kapitalni poslovi između rezidenata i nerezidenata
Kapitalni poslovi su
poslovi između rezidenata i nerezidenata čija je namena prenos
kapitala. Plaćanje, naplaćivanje i prenos po kapitalnim poslovima između rezidenata i
nerezidenata vrše se slobodno,
osim ukoliko zakonom nije
propisano ograničenje bilo koje
vrste.
Član VIII Statu ta MMF-a ne dozvoljava zemljama-članicama da vrše ograničenja u tekućim
transakcijama sa inostranstvom, što se ne odnosi i na kapitalne transakcije (gde države - članice
zadržavaju pravo uvođenje izvesnih ograničenja).
Devizni zakon precizira koji se poslovi smatraju kapitalnim poslo vima, a to su: direktne
investicije, ulaganja u nekretnine, poslovi sa hartijama od vrednosti, poslovi sa investicionim i
dobrovoljnim penzijskim fondovima, kreditni poslovi, depozitni poslovi, poslovi po osnovu
ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom koji uređuje osiguranje, jednostrani prenosi sredstava
plaćanja (lični i fizički).
1.7.
Valutna klauzula i devizna plaćanja u zemlji
Devizni zakon je dozvolio ugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaćanje i
naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima.
Rezide ti i nerezidenti koriste devize, po pravilu, za plaćanje inostranstvu, ako zakonom nije
drukčije određeno. Plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i
nerezidenata u Republici vrše se u dinarima. Izuzetno, plaćanje, naplaćivanje i prenos sredstava u
Republici mogu se vršiti i u devizama po osnovu:
1) deviznog kreditiranja u zemlji za namene plaćanja uvoza robe i usluga iz inostranstva
pravnom licu, a fizičkom licu radi kupovine nepokretnosti u zemlji;
2) uplate depozita kao sredstva obezbeđenja;
5
3) kupovine potraživanja i dugovanja po spoljno-trgovinskim poslovima - na osnovu ugovora;
4) plaćanje premija osiguranja i prenosa po osnovu osiguranja života;
5) po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti.
Plaćanje, naplaćivanje i prenos po navedenim poslovima može se vršiti i po poslovima koji su
uređeni zakonima koji uređuju tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i
osiguranje depozita, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
NBS propisuje
u kojim slučajevima se
plaćanje, naplaćivanje,
uplate i isplate mogu vršiti i
u
efektivnom stranom novcu.
NBS donela je Odluku o plaćanju, naplaćivanju, uplati i isplati koji
se mogu vršiti u efektivnom stranom novcu (Odluka o plaćanju, naplaćivanju, uplati i isplati, koji
se mogu vršiti u efektivnom stranom novcu).
Rezident – pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica mogu, u obavljanju delatnosti
za koju su registrovani, vršiti naplatu u efektivnom stranom novcu u sledećim slučajevima:
a) kada pružaju usluge rezidentima – izičkim licima i nerezidentima – izičkim licima u
međunarodnom putničkom prometu, uključivši i prodaju robe u međunarodnim prevoznim
sredstvima.;
b) kada prodaju robu rezidentima – izičkim licima i nerezidentima – izičkim licima u slobodnoj
carinskoj prodavnici;
c) kada snabdevaju strane vazduhoplove i brodove gorivom i mazivom i drugom potrošnom
robom u lukama u Republici Srbiji;
d) kada naplaćuju putarinu za vozila strane registracije.
Diplomatsko i konzularno predstavništvo Republike Srbije u inostranstvu mogu konzularne takse
naplaćivati u efektivnom stranom novcu koji polažu na devizni račun u inostranstvu u skladu s
propisom kojim se uređuje držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu.
1.8.
Kurs dinara
Devize i efektivni strani novac mogu se kupovati i prodavati samo na deviznom tržištu, za
namene koje su dozvoljene deviznim propisima.
Devizni zakon predviđa, kao i ranije, dva nivoa deviznog tržišta: neposrednu kupo-prodaju i
kupo-prodaju na Međubankarskom sastanku deviznog tržišta.
Kurs dinara prema stranim valutama na deviznom tržištu formira se slobodno, u skladu s
ponudom i tražnjom deviza.
Zvanični srednji kurs dinara formira se na način utvrđen propisom NBS. Za potrebe
knjigovodstva i statistike primenjuje se zvanični srednji kurs dinara.
7
Rezidenti i nereziden ti vode evidencju o poslovanju
propisanom odredbama deviznog
zakona. Vlada propisuje uslove i način vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i
nerezidenata, kao i uslove i način izveštavanja i vođenja predmetne evidencije.
2.
SUBJEKTI DEVIZNOG I SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA
U spoljnotrgovinskom poslovanju postoji veliko ukrštanje i saradnja preduzeća iz raznih zemalja.
Kako je tržište postalo globalno spacijalizacija i ekonomija obima su važnije nego kad se radi o
subjektima na nacionalnom tržištu. Promene u specijalizaciji i organizaciji međunarodnih
subjekata imaju značajan uticaj na međunarodne marketing strategije.
Privredni subjekt
je lice koje obavlja privrednu delatnost radi zadovoljavanja društvenih
interesa i ostvarivanja dobiti. Privrednom delatnošću se smatra proizvodnja ili promet robe, kao
vršenje usluga na tržištu. Privredni subjekti se dele na preduzetnike (kao fizička lica), te
preduzeća, privredna društva i zadruge kao pravna lica. Postoje i posebni privredni subjekti koji
mogu da obavljaju samo određenu delatnost (banke, berze, osiguravajuća društva, dileri, brokeri
i sl), čija je delatnost speciična, pa se podvrgavaju posebnom zakonodavnom režimu.
Privredno društvo
je pravno lice sa jednim ili više članova (vlasnika) koje obavlja delatnost
radi sticanja dobiti. Karakterišu ga osnivački akt, ulog, namera sticanja dobiti i registracija. Lice
koje neposredno uloži kapital ili kupi akcije postaje član društva. Društvo se naziva društvo lica
ako vlasnici odgovaraju svom svojom imovinom, a to su, najčešće ortačka i komanditna društva.
Društva kapitala su društva koja odgovaraju samo uloženim kapitalom (akcijama ili udelima).
Ukupni kapital društva čine osnovna sredstva, obrtna sredstva, nevidljivi kapital (good will),
rezerve i neraspoređena dobit.
Subjekti spoljne trgovine su lica koja direktno obavljaju spoljnotrgovinski promet sa
inostranstvom ili, pak, svojom ulogom indirektno doprinose obavljanju spoljnotrgovinskih
poslova. To su nosioci spoljnotrgovinskog prometa od pripreme spoljnotrgovinskih poslova, pa
do njihovog zaključivanja, realizacije i kontrole. Bez njihovog delovanja spoljnotrgovinski
promet ne bi mogao ni postojati.
Subjekti koji se bave poslovima spoljne trgovine moraju da ispunjavaju potrebne prostorne,
tehničke, kadrovske i organizacione uslove i da budu upisani u registar koji se vodi kod Аgencije
za privredne registre Republike Srbije.U pomenuti registar upisuju se i preduzetnici, odnosno
samostalne privredne radnje koje su ranije bile upisivane u opštinske registre.
Subjekti spoljne trgovine mogu biti:
preduzetnici,
preduzeća,
društva i
zadruge.
Preduzetnici
, kao izička lica, imaju status samostalnih radnji, sa pravom obavljanja
spoljnotrgovinskih poslova. Spoljnotrgovinske poslove u zemljama tržišne privrede može da
