Krivicno procesno pravo – Opšti deo

POJAM, SVRHA I ZNACAJ KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA
Krivicno procesno pravo kao grana pozitivnog zakonodavstva jeste sistem pravnih propisa,
kojima se uredjuje krivicni postupak, ali i stadijum koji mu prethodi, a najcesce se oznacava kao
pretkrivicni postupak.
Sastavni deo definicije krivicnog procesnog prava je pojam krivicnog postupka.
Krivicni postupak je kao i svaki drugi postupak procedura koja se obavlja radi ostvarenja
nekog cilja. Kada je u pitanju krivicni postupak taj cilj se svodi na resavanje krivicne stvari koja
je predmet postupka – odnosno krivcnog dela koje je predmet optuznog akta i o kome odluku treba
da donese krivicni sud.
Definicije krivicnog procesnog prava mogu se podeliti na dve osnovne vrste:
1) Realisticke
2) Juristicke
1) Realisticke definicije temelje se na shvatanju krivicnog procesnog prava kao jednog
stvarnog pojma, tako da se ono odredjuje preko odredjenih stvarno postojecih elemenata. U
zavisnosti od broja tih elemenata, realisticke definicije dele se na dve osnovne vrste:
1) Bipartitne – Pocivaju na dva osnovna elementa. Jedna tipicna bipartitna definicija:
‘’Krivicni postupak je skup zakonom odredjenih krivcnoprocesnih radnji procesnih subjekta, koje
se vrse radi ostvarenja odredjenog cilja.
2) Tripartitne – Pocivaju na tri osnovna elementa. Jedna tipicna tripartitna definicija:
‘’Krivicno procesno pravo jeste sistem pravnih propsa kojima su regulisane radnje
krivicnoprocesnih subjekata u cilju donosenja odluke suda o krivicnom delu, uciniocu i krivicnoj
sankciji.
2) Juristicke definicije shvataju postupak kao pravni fenomen, koji se ogleda u postojanju
odredjenih procesnih odnosa izmedju razlicitih subjekta krivicnog postupka. U tom smislu:
‘’Krivicno procesno pravo je sistem pravnih propisa kojima se uredjuju krivicnoprocesni subjekti i
regulisu njihovi krivicnoprocesni odnosi radi rasvetljavanja i resenja krivicne stvari, odnosno u cilju
ostvarivanja krivicnopravne zastite drzave.’’
Navedena podela definicija je teorijskog karaktera i ona se ne moze smatrati apsolutnom.
Svaka od njih ima dobre i lose strane. Svaka od njih pociva na opredeljenjima naucnika koji je
zastupaju.
Nije potrebno praviti strogu razliku izmedju realistickih i juristickih definicija, vec nasuprot tome,
treba napraviti sintezu elemenata tih razlicitih teorija.