Mikrobiologija

Morfologija i struktura bakterijske celije
Bakterijska celija je prokariotska celija, celija koja nema pravo jedro vec je jedarni materijal rasut po citoplazmi. Sastoji se iz: celijskih omotaca (kapsula, celijski zid, citoplazmatska membrana), citoplazme, organela, i jedarnog materijala i izraslina na celijskoj povrsini Jedarni materijal je predstavljen dvolancanom DNK dugackom 1mm savijen u vidu snopa. Ona predstavlja hromozom i nalazi se rasuta po cpl u vidu kracih ili duzih fragmenata. Bct mogu posedovati i ekstrahromozomalnu DNK koja se naziva plazmid. Ribozomi su granule sastavljene od RNK i proteina na kojima se vrsi sinteza bct proteina. Ribozomi imaju dve subjedinice. Spajanjem vise ribozoma nastaju strukture nazvane poliribozomi. Granule su cestice razlicitih organskih molekula kao sto je skrob, glikogen ili lipidi i njihova je uloga da deponuju energiju koja je nastala sintezom ATP. Razmnozava se prostom deobom dve identicne cerke
celije. Bakterije zive i razmnozavaju se u prirodnim uslovima (na coveku, zivotinjama ili biljkama) i vestackim uslovima (hranljive podloge i kulture celija). Prema odnosu organizma
i bakterijske celije sve bakterije se mogu podeliti na: nepatogene (saprofiti), uslovno patogeni (oportunisti), i patogeni (paraziti). Bakterijska kolonija je skup velikog broja bakterijskih celija koje nastaju razmnozavanjem jedne bakterije na cvrstoj, hranljivoj podlozi (in vitro) i vidljiva je golim okom. Po obliku se mogu podeliti na: coccae, bacillae, coccobaci lae i
spiralne bct. Coccae – su bct loptastog oblika, velicine od 0.4-2nm. Prilikom razmnozavanja mogu se dobiti razlicite formacije koje se uocavaju pod mikroskopom: diplococcae (ukoliko nakon deobe dve celije ostanu zajedno, spojene citoplazmatskom membranom), streptococcae (ukoliko su ravni deobe paralelne a celije ostanu povezana nakon deobe dobija se duzi ili kraci lanac cocca koji se naziva streptokok), tetrade (ukoliko su ravni deobe uspravno postavlje), staphilokok (ukoliko se celije razdvajaju ili su njihove ravni deobe pod nepravilnim uglovima dobijaju se nakupine bct, nalik na grozdje).Bacili – su stapicaste bct cija debljina moze biti od 3-15nm. Isto kao i coccae u zavisnosti od ravni deobe mogu formirati razlicite formacije: diplobacili (spojeni krajevima ili duzom osovinom), streptobacili (formiraju krace ili duze lance) i kokobacili (prelazni oblici izmedju bacila i koka, obicno su kratki, zdepasti i izduzeni).Spiralne bct – su dugi veoma tanki stapici ili niti koje imaju manji ili veci broj spiralnih navoja ili uvojaka, duzine oko 30nm, debljine do 1nm. U zavisnosti od broja izgleda
rasporeda navoja mogu se podeliti na: vibrione i spirohete. Vibrioni su blago zavijeni, u vidu zareza, i predstavljaju prelazni oblik izmedju bacila i pravih spiralnih bct (vibrio cholerae). Spirohete su treponema, leptospira i borelia. Treponema su dugi, veoma tanki, stapici sa zasiljenim krajevimai pravilnim spiralnim navojima. Leptospira imaju veci broj plitkih i gusto zbijenih navoja a krajevi su u vidu kukastih zavrsetaka. Borelia imaju nepravilne spiralne zavoje razlicite dubine i oblika.