Miroslav Pantić-Iz književne prošlosti

Odavno je dobro poznato – čak toliko dobro poznato da je stvar gotovo banalna činjenica – kako su ljudi iz onih zanosnih, iz onih ludo veselih i razuzdanih renesansnih dana predano, skoro bi se reklo: zaljubljeno, voleli pozorište. Ono je tada bilo jedna – istina, nikako jedina – od afirmacija njihove životne radosti, od afirmacija njihovog života samog. Tako je u tim decenijama bilo u svim delovima sveta koji su imali sreće, i uslova, da ih zahvati taj “najveći progresivni prevrat što ga je čovečanstvo do tada doživelo” (Engels);