Obligaciono pravo

NAPOMENA: Skenirana literatura.

UVODNA RAZMATRANJA O OBLIGACIONOM PRAVU

Pojam, predmet, i značaj obligacionog prava

Izraz “obligaciono pravo” obično se upotrebljava u dva različita značenja, odnosno za označavanje dve različite pojave. Tim izrazom označava se, najpre, jedna grana u opštem sistemu pozitivnog prava, što je i njegovo osnovno značenje. Kao grana u opštem sistemu pozitivnog prava, obligaciono pravo je skup opštih pravnih normi kojima se regulišu obligacioni odnosi. Ali, iako za to nije najprikladniji, izrazom “obligaciono pravo” često se označava i pravna nauka (teorija) koja se bavi naučnom obradom obligacionih odnosa i pravnih normi koje te odnose regulišu.

PREDMET – Obligaciono pravo bavi se pravnim regulisanjem obligacionih odnosa, što znači da obligacioni odnosi, kao materija koju ono reguliše, predstavlja predmet obligacionog prava.

ZNAČAJ – Značaj obligacionog prava uslovljen je velikim značajem obligacionih odnosa , jer se slobodno može reći da samo mali broj pravnih odnosa ima tako veliki značaj kao obligacioni odnosi.

Za obligacione odnose je karakteristično da su najčešće pravni odnosi među ljudima. Oni su sastavni deo našeg života, jer najveći deo svojih svakodnevnih potreba zadovoljavamo stupajući u obligacione odnose (npr. kada kupujemo hled i ostale životne namernice, kada se prevozimo nekim od sredstava javnog prevoza, kada dolazimo u restoran ili pozorište, kada nam u servisu opravljaju automobil, kada nekome prouzrokujemo ili kada nam neko prouzrokuje štetu, i slično).