Osnovi makroekonomije

Makroekonomija kao ekonomska disciplina

Makroekonomija predstavlja ekonomsku disciplinu koja proučava pojave na nivou ekonomije kao celine, a bavi se inflacijom, nezaposlenošću i privrednim rastom. Glavni problem savremene makroekonomije jeste kriza nedostajuće vizije. Kriza u makroekonomiji proističe iz neuspeha ekonomista da u svoje teorije integrišu stepen dostignutog znanja.
Poslednji put, u svetskoj makroekonomiji postojao je koncenzus za vreme kejnzijanizma, do 70ih godina prošlog veka. Danas, glavne struje ekonomskih misli na svetskoj ekonomskoj sceni čine kejnzijanci i monetaristi. Razlike između njih su:

1) Po monetaristima pojedinci poseduju sve raspoložive informacije – znanje, a po kejnzijancima pojedinci ne raspolažu dovoljnom količinom informacija.
2) Po monetaristima, ishod je izvestan, a kejnzijanci smatraju da je ishod neizvestan.
3) Za monetariste racionalnost u uslovima savršenog znanja vodi izvesnosti, a kod kejnzijanaca iracionalnost u uslovima nesavršenog znanja vodi neizvesnosti.
4) Kejnzijanci smatraju da su pojedinci pametni, a tržište glupo. (pojedinci- 1, tržište- 0) Monetaristi smatraju obrnuto, pojedinci su glupi, tržište pametno. (pojedinci- 0, tržište- 1)

Džon Nevil Kejns, otac Džona Majnarda Kejnsa, izdvojio je tri osnovna ekonomska toka:

1) Pozitivna ekonomija – ekonomska realnost kakva jeste
2) Normativna ekonomija – realnost kakva bi trebala da bude
3) Veština ekonomije – veština koja miri realnost i željene ciljeve.