Osnovi monetarne ekonomije

1. Navedite i objasnite osnovna načela novca i monetarne ekonomije.
Osnovna načela veoma su bitna za shvatanje dešavanja u svetu finansija danas, kao i promena koje de se nesumnjivo dogoditi u bududnosti. Tih pet načela zasnivaju se na:

•  Vremenu
•  Riziku
•  Informacijama
•  Tržištima
•  Stabilnosti

Prvo osnovno načelo monetarnih finansija je: vreme je novac. Ved na osnovnom nivou svi znamo za ovo pravilo. Ako se neko zaposli u lokalnom supermarketu, koji se sada otvaraju širom Srbije, gotovo je izvesno da de za vreme provedeno na poslu biti pladen. Vreme svakog od nas bukvalno ima svoju cenu. Vreme deluje i na vrednost finansijske transakcije. Vedina ugovora o kreditiranju omoguduje zajmotražiocu da kredit otpladuje tokom nekog ugovorenog vremena. Ako saberete sve vaše mesečne isplate kredita, otkridete da ukupno ispladena suma daleko prevazila iznos uzetog kredita. Dakle, novčana sredstva koja se pozajmljuju predstavljaju oportunitetni trošak za zajmodavca, pa zato zajmodavac plada kamatu za njihovo korišdenje. Načelo da je vreme novac takođe se može videti i u analizi akcija, obveznica, ali i drugih finansijskih instrumenata. Koliko je investitor voljan da plati za akciju ili obveznicu? Kada utbrđujemo koje su investicione alternative povoljne, mi ih poredimo, što znači da vrednuje različite isplate na neki datum u bududnosti. Isto načelo se koristi i kada investitor analizira koliko treba da investira danas da bi ostvario cilj u bududnosti.

Drugo osnovno načelo: rizik zahteva naknadu. Život je prepun neizvesnosti. U vedini slučajnih događaja, ishodi mogu da budu povoljni ili nepovoljni. Efikasno poslovanje u uslovima postojanja različitih rizika zahteva da razmotrimo i analiziramo rizike kako bismo umanjili njihovo dejstvo, pojedine rizike uklonimo, a pojedine prenesemo na nekog drugog. To znači da rizik zahteva naknade ako se dogodi gubitak. Kasko osiguranje automobila je običan primer pladanja nekom drugom ko prihvata rizik, jer vlasnik automobila ne želi da preuzme rizik na sebe. Visina naknade za rizik zavisi i od toga da li de zajmotražilac biti u stanju da otplati odobreni kredit u celini ili u dogovoreno vreme. U SAD, džan obveznice omogudavaju firmama pred stečajem da se izvuku, a te obveznice obezbeđuju visoke prinose investitorima, ali investitori moraju prihvatiti i ogromne rizike. Dakle, svaki rizik zahteva naknadu, a ta naknada se ugrađuje u kamatnu stopu. Trede osnovno načelo: informacije su osnova odlučivanja. Vedina tržišnih učesnika prikuplja informacije pre nego što donesu bilo kakve odluke. Važnije odluke zahtevaju mnogo više informacija. Prikupljanje i obrada informacija su osnova finansijskog sistema. Pre nego što banka odobri kredit, kreditni referent u manjem broju slučajeva, a kreditni odbor uvek mora analizirati finansijske uslove pojedinca i firmi koji su podneli kreditni zahtev banci. To praktični znači da banke u svom poslovanju troše puno vremena na prikupljanjui informacija neophodnih za evaluaciju kreditnog rejtinga posnosioca kreditnog zahteva. Najrazličitije vrtse finansijskih transakcija su tako organizovane da kupci ne moraju da znaju bilo šta o prodavcu. Kada broker uzme gotov novac od kupca, nema potrebe da brine o njegovom identitetu.
Četvrto osnovno načelo: tržište određuje cene i vrši alokaciju resursa. Tržišta su osnova ekonomskih sistema. Ona su mesto, u fizičkom i virtuelnom smislu, gde se susredi kupci i prodavci, na kojima firme emituju akcije i obveznice, i na kojima pojedinci kupuju različitu imovinu. Dobro razvijena finansijska tržišta su neophodan preduslov za zdrav i stabilan ekonomski rast. Vedi stepen razvijenosti finansijskih tržišta jedne zemlje znači brži ekonomski rast. Uključivanjem cena različitih finansijskih instrumenata, akcija, obveznica, tržišta obezbeđuju osnovu za alokaciju kapitala. Ako finansijsk atržišta nisu dobro regulisana ona kao i da ne funkcionisu. Za pojedince koji su voljni da učestvuju na finansijskim tržištima, izuzetno je bitno da njihovo funkcionisanje bude regulisano. Na taj način, stvara se i vrlo bitna uloga države u funkcionisanju finansijskih tržišta. Kada država zaštiti investitore na finansijskim tržištima, ona onda bolje funkcionišu.