Poslovno pravo

Poslovno pravo je nova grana prava nastala u posljednjim dekadama ovog vijeka. Samo poslovanje predstavlja aktivnost koja već dugo zaokuplja pažnju mnogih stručnjaka od ekonomista, menadžera, pa do pravnika. No, i pored te zainteresovanosti trebalo je da prođe vrijeme da bi se oformilo shvatanje da poslovanje treba i mora da bude poseban predmet regulisanja i specifičan skup pravnih normi, institucija i principa kojima se regulišu poslovni odnosi koji nastaju između raznih subjekata.

Čini se, ipak , da je sve više onih koji smatraju da poslovanje, zbog sve veće složenosti i raznolikosti, neumitno nameće sve veću potrebu za njegovim svestranim izučavanjem i razjašnjavanjem, što svakako dovodi i do potrebe da i pravnici daju odgovore na pitanja koje im praksa nameće. Otuda se sve više o Poslovnom pravu govori kao o nečem realnom. Ono treba da obezbedi da se identifikuju, blagovremeno izbegnu i otklone posljedice pravnih problema koji u vezi sa poslovanjem nastaju. Kako su ti problemi postajali sve složeniji to se pred pravo postavilo slijedeće pitanje: mijenjati tradicionalne grane prava i dopunjavati ih novim pravnim institutima ili stvarati novo pravo? Naime, razvojem raznih oblika poslovanja, mogućnosti da ono prevaziđe klasične načine i da korišćenjem informacione tehnologije pređe bez problema u kratkim vremenskim intervalima granice, ne samo jedne ili dve zemlje nego velikog broja zemalja, dovelo je do prevazilaženja prvobitnog pitanja – da li je potrebna i opravdana nova grana prava? Odgovor je – da, neophodna je nova grana prava koja će obuhvatiti, na odgovarajući način, postojeće probleme i predvideti nova i buduća pitanja i pokušati dati nova rešenja.

Poslovno pravo prvenstveno reguliše odnose ekonomskog prometa u koje stupaju subjekti ne radi neposrednog zadovoljavanja svojih potreba, nego sa ciljem trajnog sticanja dobiti. Stoga se kao nosioci prava i obaveza pojavljuju lica koja u te odnose stupaju stalno i profesionalno. Kao subjekti poslovnog prava pojavljuju se trgovačka društva i obrtnici (imaoci radnje – registrovani).

Predmet poslovnog prava u najširem smislu su svi odnosi koji se tiču trgovine u pravnom smislu te riječi, tj. svi oni odnosi koji nastaju u toku privređivanja ili su sa njim u neposrednoj funkcionalnoj vezi. Na toj osnovi trgovinsko pravo se može definisati kao “skup propisa koji se tiču trgovine”, a poslovno pravo kao skup normi koje uređuju odnose u privrednom poslovanju. Sužavanje predmeta i pojma poslovnog prava izvršeno je najpre zahtjevom da ono obuhvati samo norme u kojima dominira metod koordinaceije. Drugi kriterij je bio da on obuhvati samo one privatno-pravne odnose koji potiču iz dinamike robno-novčanih odnosa.

Predmet poslovnog prava je dakle složena kategorija. On obuhvata:

-status poslovnih subjekata,

-reglementarno pravo – pravila koja regulišu odnose privrednog subjekta i države,

-trgovačke ugovore (transakcije između subjekata)

-vrijedonosni prapiri – mjenično i čekovno pravo – posebne transakcije

-pravila konkurentskog djelovanja na tržištu