Priručnik o psihologiji pasa

Predgovor
Moje prvo iskustvo sa psima potiče još iz ranog detinjstva. Još kao bebi od dva meseca ustanovljena mi je hronična astma i roditelji su činili sve da me zaštite od svih uzročnika alergija, pa mi je tako bilo zabranjeno i da imam bilo kakvog kućnog ljubimca. Radoznalom detetu, kakav sam bio, jako mi je teško padalo da poštujem sve te zabrane, a naročito me je žalostilo što nisam mogao da imam psa. Koliko god da su mi branili, ja sam sve više tražio kontakt sa psima. Nikada nisam mogao da odolim živahnom pogledu nekog kučenceta koje bih našao napušteno na ulici, i uvek bih ga donosio kući utopljenog pod jaknom i krišom od roditelja ga negovao. Tako je započelo moje prijateljstvo sa psima.
Danas je skoro tridesedak godina kako se družim sa psima. Osobine, kao što su poštenje, lojalnost i integritet su nešto što psi prirodno poseduju i tome su me te divne životinje naučile. Ove osobine nisu svesna odluka ili izbor pasa, već predstavljaju njihovo pravo lice. U prirodi svakog psa je poriv za opstankom, ali im je preči od toga, opstanak čopora. Ljudska vrsta vrlo često ne može da se pohvali tako divnim osobinama koje psi sasvim prirodno poseduju.
Od pasa sam mnogo naučio o životu. Primetio sam da u svom životu, negujem prijateljstva sa ljudima koji imaju osobine koje tako cenim i vrednujem kod pasa. Obogatili su moj život i zato smatram svojom ličnom životnom misijom, da ovoj prelepoj vrsti dam mnogo toga zauzvrat.
Imao sam puno pasa u životu, ali jedan je ostavio poseban trag u mome srcu. Bio je to jedan zlatni retriver kome sam dao ime Šaman jer je zaista posedovao magične sposobnosti. Sećam se prvog Božića kada sam sa Šamanom otišao u Dom za decu koja su bila žrtve nasilja. Šaman, čim je ušao u prostoriju uputio se ka jednoj povučenoj devojčici koju sam poznavao od ranije a koja nikada nije izgovorila ni reč. Tog dana, zabavljena psom, devojčica je po prvi put od kako je ja poznajem rekla nekoliko reči i nasmešila se. Nijedan čovek do tada nije uspeo ono što je uspeo jedan pas.