Psihologija stvaralaštva

Uvod i istorijat pojma stvaralaštvo (kreativnost)

• Svako Ja je jedna vrsta stvaralaštva (Bergson, Stvaralačka evolucija)
• Sve stvari imaju granicu – sem stvaralaštva(M. Ilić, Teorija i filozofija stvaralaštva)
• Samo stvaralački način mišljenja može da rešava duboke tajne stvaralaštva

Uvodni deo: antropologija stvaralaštva

• Stvaralaštvo je jedno od svojstava koje nas najviše razlikuje od drugih živih vrsta.
• Sposobnost koja se nalazi na samom izvoru kulture i humaniteta.
• Čovek je suštinski, po svojoj prirodi, stvaralac: stvara jezike, oruđa, religije, umetnička dela i prenosi to nasleđe sledećim pokoljenjima, koja svoju stvaralačku sposobnost koriste u okvirima onoga što su primile.
• Sa šimpanzama nam je zajedničko 98% (a sa bonobo majmunima, čak 99, 4%!) genetskog prtljaga, ali ono što nas razlikuje – jezik, simboli, vrednosti, naučna analiza, sofisticirana oruđa i tehnologija – jeste proizvod stvaralačke inteligencije, koji se ne prenosi genetskim putem već učenjem
• Čovek nije instinktivno biće – kod njega su instinkti slabi, nepouzdani, neprecizni, pogrešivi. Lišen kandži, očnjaka, debelog krzna, obdaren je, zauzvrat, inteligencijom.
• Inteligencija je plastično, fleksibilno prilagođavanje svim mogućim promenama, novim situacijama i stvaranje novih situacija i promena.
• Instinkt se prilagođava okruženju i to samo donekle, dok se inteligencija i prilagođava i menja okruženje: ljudska inteligencija bira i stvara beskrajno različite načine i sredstva za rešavanje problema i interakciju sa okruženjem