Univerzitet u Novom Sadu
FAKULTET TEHNI
Č
KIH NAUKA U NOVOM SADU
Dr Dragutin SD Stanivukovi
ć
L O G I S T I K A
- ORGANIZACIJA I MENADŽMENT -
- Beleške za predavanja -
Novi Sad, 2003.
4
1. UVOD
Predmet ORGANIZACIJA I MENADŽEMNT LOGISTIKOM i ODRŽAVANJEM
je izborni predmet na Odseku Industrijsko inženjerstvo i menadžment i predstavlja
produbljena izu
č
avanja oblasti Integralne sistemske podrške i održavanja, kao
nastavak predmeta:
−
Teorija pouzdanosti,
−
Održavanje tehni
č
kih sistema i
−
Integralna sistemska podrška i održavanje.
Kao logi
č
an nastavak, definisanih logi
č
kih operacija izu
č
avanih u predmetu
Integralna sistemska podrška, u ovom predmetu se izu
č
avaju organizacioni i
menadžment aspekti logisti
č
kih problema.
Nastavni plan i program obuhvata slede
ć
e celine/poglavlja;
2.
Osnove nauke o organizaciji;
3.
Osnove teorije mendžmenta;
4.
Menadžment snabdevanjem;
5.
Integrisani logisti
č
ki menadžment;
6.
Kvalitet usluga i integrisana logisti
č
ka usluga;
7.
Menadžment transportom;
8.
Menadžment zalihama;
9.
Planiranje u logistici;
10.
Menadžment rukovanjem, pakovanjem i skladištenjem;
11.
Povratna logistika;
12.
Ra
č
unovodstvo u logistici;
13.
Informacioni sistem integrisane logistike;
14.
Organizacija integrisane logistike.
U Poglavlju 2.OSNOVE NAUKE O ORGANIZACIJI, je dat istorijski pregled razvo-
ja nauke o organizaciji (tri glavne škole) i pojmovi i definicije organizacije i
preduze
ć
a.
U Poglavlju 3. OSNOVE TEORIJE MENADŽMENTA je dat odnos organizacije i
menadžmenta, definicija menadžmenta, menadžerskih procesa (planiranje, organizo-
vanje, rukovo
đ
enje i kontrolisanje) i sistemski model savremenog menadžmenta.
Poglavlje 4. MENADŽMENT SNABDEVANJA, razmatra probleme poru
č
ivanjem i
snabdevanjem u lancu snabdevanja, uticaje na nabavku, uticaje nabavke na druge
delove preduze
ć
a, izvore snabdevanja i koncept JIT snabdevanja.
Poglavlje 5. INTEGRISANI LOGISTI
Č
KI MENADŽMENT opisuje integraciju
upravljanja logisti
č
kim aktivnostima, koncept dodatne vrednosti integrisane logistike,
finansijski uticaj IL i integrisani logisti
č
ki interfejs u preduze
ć
u.
5
U Poglavlju 6. KVALITET USLUGA I INTEGRISANA LOGISTI
Č
KA USLUGA
opisani su ciklus isporuke (od porudžbenice do otpreme), kanali distribucije
(industrijski i potroša
č
ki) , logistiku usluge i model logisti
č
ke usluge.
U Poglavlju 7. MENADŽMENT TRANSPORTOM su prikazani izbor vidova tran-
sporta, karakteristike i izbor prevoznika i aktivnosti menadžera transporta.
Poglavlje 8. MENADŽMENT ZALIHAMA, obuhvata racionalnost držanja zaliha,
finansijske implikacije zaliha, klasifikaciju zaliha i modele menadžmenta zalihama.
Poglavlje 9. PLANIRANJE U LOGISTICI, prikazuje modele planiranja materijala
(MRP I i MRP II), planiranje distribucije zahteva (DRP), JIT proizvodnju i planiranje
u uslužnim organizacijama.
Poglavlje 10. MENADŽMENT RUKOVANJEM, PAKOVANJEM I SKLADIŠTE-
NJEM, opisuje probleme menadžmenta rukovanjem materijalom, sisteme i principe
rukovanja i pokazatelje produktivnosti rukovanja materijalom; menadžemnt
pakovanjem robe i skladištenjem – produktivnost skladišta, EDI pristup i automatsko
prikupljanje podataka za skladištenje.
U Poglavlju 11. POVRATNA LOGISTIKA, opisuje osnovne oblasti reciklaža, vra
ć
a-
nje novih, koriš
ć
enih i upotrebljivih proizvoda; zahteve za kooperaciju, elemente
projektovanja povratne logistike, definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne
logistike.
Poglavlje 12. RA
Č
UNOVODSTVO U INTEGRISANOJ LOGISTICI razmatra tipo-
ve troškova, analizu “prelomne ta
č
ke”, menadžment zasnovan na aktivnostima
(ABM) i troškove zasnovane na aktivnostima (ABC).
Poglavlje 13. INFORMACIONI SISTEM INTEGRISANE LOGISTIKE, opisuje
osnove IS integrisane logistike, EDI i integrisana logistika i e-trgovina.
Poglavlje 14. ORGANIZACIJA INTEGRISANE LOGISTIKE prikazuje pet logi
č
nih
stupnjeva strukturne organizacije IL, integrisano logisti
č
ko upravljanje i uticajne
faktore na projektovanje organizacije.
7
sprovodenje. Prirodno je da se u takvoj situaciji naglo pove
ć
ao interes za na
č
inima i
sredstvima koordinacije, kao što su hijerarhijsko izveštavanje, pravila i propisi,
komisije, odbori i posebno sistemi i veštine komuniciranja.
Sagledavaju
ć
i pravac pomenutih nastojanja, tokom daljeg razvoja, došlo je do pojave
dve razli
č
ite, ali podjednako važne, grupe metoda koje su neophodne za uspešno
izvo
đ
enje poslova:
1. metode podele organizacionih zadataka, resursa, autoriteta i ovlaš
ć
enja (koje
se
č
esto nazivaju i metode diferencijacije) i
2. metode povezivanja svih elemenata organizacija u jedinstvenu celinu koja
može da realizuje postavljene ciljeve (poznate još kao metode integracije).
Odre
đ
eni i neodre
đ
eni
č
inioci
- Kada se prou
č
ava bilo koja organizacija uvek su
prisutne dve grupe
č
inilaca:
a)
odre
đ
ene i o
č
igledne komponente organizacije, sredstva rada, jasni i
razumljivi uticajni faktori itd., kao što su šema organizacione strukture,
broj i raspored rukovodilaca, sistem informisanja, zakonski propisi, itd.
b)
neodre
đ
eni, neizmerljivi i apstraktni
č
inioci kao što su organizacione
koncepcije, filozofija upravljanja, organizaciona kultura, neformalna
struktura, neformalne grupe, itd.
Delovi organizacije, kao i organizacija u celini, predstavljaju mešavinu odre
đ
enih i
neodre
đ
enih
č
inilaca na koje uti
č
u faktori diferencijacije i integracije, odnosno
predstavlja spoj konkretnih ljudi, sredstava, pravila i znanja, sa jedne strane, i
apstraktnih principa, neformalnih odnosa, neizmerljivih uticaja i vrednosti, sa druge
strane. Najnovije etape razvoja nauke o organizaciji upravo idu u pravcu
sveobuhvatnog posmatranja, analize i integrisanja svih pomenutih
č
inilaca i faktora i
njihovog uticaja na efektivnost i efikasnost organizacije.
2.2 TRI GLAVNE ŠKOLE TEORIJE ORGANIZACIJE
Pioniri teorije organizacije, kao i nau
č
nici savremene epohe, bili su suo
č
eni sa
pitanjem zašto su neke organizacije efektivnije i efikasnije
.
od drugih. U tim po
č
etnim
stadijumima stvaranja teorije organizacije, koji su pripadali vremenima sporog
odvijanja proizvodnih i poslovnih procesa, lakše se mogao prona
ć
i adekvatan
odgovor na to pitanje, nego što je to slu
č
aj danas u vrtlogu gotovo neprekidnih i sve
bržih promena.
I pored toga, teoreti
č
are organizacije i menadžere iz ove dve razli
č
ite epohe spaja još
uvek mnoštvo gotovo podudarnih interesovanja, kao na primer:
−
kako obezbediti efektivno komuniciranje u organizaciji?
−
kako osigurati realizaciju postavljenih ciljeva?
−
koliko hijerarhijskih nivoa u organizacionoj strukturi treba postaviti?, itd.
Ovakva pitanja i razmatranja aktuelna su danas isto toliko koliko i po
č
etkom ovog
veka.
