УВОД
Већина азијских нација покушава да индустријализује и модернизује своја друштва, а ови
напори се нарочито интензивирају после Другог светског рата. Само неколико народа,
посебно у Јапану, Јужној Кореји, Тајвану и Сингапуру, успело је да достигне индустријски
и технолошки ниво земаља развијеног Запада. Остале азијске земље се суочавају, у мањој
или већој мери, са бројним и тешким проблемима на путу индустријализације.
Распрострањено сиромаштво и убрзан раст становништва су главне сметње у процесу
модернизације и економског развоја.
Више него у другим регионима света, степен економског развоја се веома разликује од
земље до земље. Узрок томе су разлике у величини држава, култури, у историјским везама
и политичким системима. Осим Јапана, државе Азије се налазе у категорији земаља у
развоју. Јапан, Хонгконг и Сингапур имају и по 100 пута већи БДП по становнику од
најмање развијених земаља региона као што су Непал, Камбоџа, Мијанмар и Лаос.
ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК АЗИЈСКЕ ЕКОНОМИЈЕ
Зачеци привреде на азијском континенту
Азија је у дугом историјском периоду представљала економско и политичко средиште
света. У току првог миленијума, Азија је имала око 60% укупне светске производње, док је
читава Европа у светском БДП учествовала са око 10% (Табела). Многе државе Азије у то
време су биле веома богате, а неке од њих су имале најразвијеније привреде у свету.
Државе које су биле носиоци светске привреде биле су Индија, са око 33% светског БДП и
Кина 26%. Индија и Кина су имале улогу и утицај какву су крајем ХХ века имале
Сједињене Америчке Државе и поједине земље Западне Европе.
Кина и Индија су се смењивале као најбогатије светске привреде од 1. дo 19. века. Кина је
као најснажнија привреда била моћан центар који је привлачио читав азијски исток, док су
богатство и просперитет Индије привлачили европске трговце, истраживаче и
колонијалисте.
5
заната и чувена производња тканина и текстилних производа. Пољопривреда је била
довољно развијена да снабдева домаће тржиште храном.
Индонезија је у овом периоду, слично Кини и Индији, имала све предуслове за
индустријски развој: барут, саобраћајну мрежу и возила за копнени и водени транспорт,
прераду метала.
Југоисточна Азија
је, у овом периоду, остварила известан напредак заснован на трговини.
Обим трговине је наставио да се повећава са отварањем Суецког канала 1860. Филипини
су били прва азијска држава која је трговала са Латинском Америком преко Акапулка.
Дуван, кокос, кукуруз и шећер били су најтраженија роба у то време. Сингапур, који је
основан 1819. године, уздигао се захваљујући трговини између истока и запада. Британска
колонија Малаја, данас део Малезије, била је највећи светски произвођач калаја и каучука.
Холандска Источна Индија, данас Индонезија била је позната по производњи зачина.
Индонезија је у овом периоду, слично Кини и Индији, имала све предуслове за
индустријски развој: барут, саобраћајну мрежу и возила за копнени и водени транспорт,
развијену прераду метала. Холандија је овде основала трговачку компанију како би
контролисала трговачке токове у Азији. Слично "Британској Источно-индијској
компанији" у Индији, Холанђани су основали "Холанску источно-индијску компанију" у
Индонезији. Обе су имале трговински монопол у својим колонијама.
Индијска привреда је почела наглашено да слаби почетком ХVIII века, али је кинеска
доживела привремени успон, тако да је 1820. године Азија још увек доносила више од
половине светског БДП. Седамдесетих година XVIII века и кинеска привреда посустаје, а
Азија улази у дуг период привредне стагнације све до до седамдесетих година ХХ века
(Табела).
Азијска економија од ХIX до половине ХХ века
Читав XIX век и прва половина ХХ за Азијску економију су мрачно доба. Разлози наглог
опадања азијских привреда у овом периоду никада нису прецизно установљени, односно, о
томе не постоји сагласност. Ради се о комбинацији унутрашњих специфичности азијских
друштава и положаја ових држава у међународној привреди.
Пре Другог светског рата највећи део Азије је био под колонијалном владавином, што
многи теоретичари, нарчито они који потичу из држава које су биле колоније, сматрају
кључним разлогом успоравања привреда.
Само је неколико држава успело да остане независно, Кина, Јапан, Иран. Они узроке
заостајања углавном траже у унутрашњим факторима, најчешће у сопственој традицији.
7
