Neurologija – minimum znanja

Univerzitet u Nišu

Medicinski fakultet

Skripta iz predmeta: 

NEUROLOGIJA 

– Minimum znanja – 

Autori: 

Jovan Radeka 

Anđela Radivojević 

SKRIPTA IZ NEUROLOGIJE

OPŠTA NEUROLOGIJA (obeležena pitanja pita Miroslava Živković): 

1.

Neuron i sinapsa – morfologija i funkcija

 ................................................................... 

2.

Nervus olfactorius – anatomija, funkcija, patologija ...................................................... 

3.

Patologija vidnog puta i očno dno .................................................................................. 

4.

Patologija kontrole očnih pokreta ................................................................................... 

5.

Patologija nervus trigeminus-a ....................................................................................... 

6.

Patologija nervus facialis-a – centralna i periferna oduzetost ........................................ 

7.

Patologija nervus vestibulokohlearis-a i vertiginozni sindrom ...................................... 

8.

Patologija nervus glosofaringeus-a, vagus-a, accesorius-a i hipoglosus-a ..................... 

9.

Bulbarna i pseudobulbarna paraliza

 ........................................................................... 

10.

Alterni sindromi

 ............................................................................................................. 

11.

Sindrom oštećenja centralnog motornog neurona

 ...................................................... 

12.

Sindrom oštećenja perifernog motornog neurona

 ...................................................... 

13.

Sindrom oštećenja neuromišićne spojnice

 ................................................................... 

14.

Mišićni tonus

 .................................................................................................................. 

15.

Senzitivni sindromi ......................................................................................................... 

16.

Cerebelarni sindrom

 ...................................................................................................... 

17.

Ekstrapiramidni sindromi

 – Parkinskon

 ...................................................................... 

18.

Spinalni sindromi ............................................................................................................ 

19.

Poremećaji govora (disfonija, dizartrija, disfazija) ........................................................ 

20.

Sindromi moždanih režnjeva .......................................................................................... 

21.

Agnozija, apraksija, aleksija, agrafija, akalkulija ........................................................... 

22.

Poremećaji hoda

 ............................................................................................................. 

23.

Poremećaji kontrole sfinktera

 ...................................................................................... 

24.

Bolovi u neurologiji – glavobolje, neuralgije, kauzalgije

 ........................................... 

25.

Likvor i hematoencefalna barijera

 ............................................................................... 

26.

Neuroradiološki pregled (nativna i kontrastna snimanja) i “neuroimaging” metode 
(kompjuterizovana tomografija-CT i nuklearna magnetna rezonanca-NMR) ............... 

27.

Neurofiziološke metode – EMNG, EP, EEG. ................................................................ 

1 
 
 
 
 
 
 
 
 
2 
3 
4 
5 
5 

6 
7 
8 
11 
13 
15 
18 
19 
20 
21 
22 
 
27 
29 

SPECIJALNA NEUROLOGIJA (obeležena pitanja pita Miroslava Živković): 

1.

Faktori rizika i primarna i sekundarna prevencija cerebrovaskularnih bolesti ............... 

2.

Ishemični moždani udar

 ................................................................................................ 

3.

Hemoragični moždani udar

 .......................................................................................... 

4.

Tranzitorni ishemični atak (TIA) i vertebrobazilarna insuficijencija .............................. 

5.

Epilepsija-definicija, patofiziologija, klinička slika napada, etiologija, dijagnostika i 
psihičke promene epileptičara ......................................................................................... 

6.

Epileptični status

 ............................................................................................................ 

7.

Antiepileptična terapija i radna sposobnost epileptičara ................................................. 

8.

Neepileptični gubici svesti (sinkope, drop ataci, histerični napadi, narkolepsija)

 ... 

9.

Traume mozga i kičmene moždine ................................................................................. 

10.

Koma

 ............................................................................................................................... 

11.

Demencije

 ....................................................................................................................... 

12.

Glavobolje

 ....................................................................................................................... 

31 
33 
34 
36 
 
36 
38 
38 
39 
40 
41 
43 
44 

SKRIPTA IZ NEUROLOGIJE

1

OPŠTA NEUROLOGIJA

1.

Neuron i sinapsa – morfologija i funkcija 

Nervne ćelije ili neuroni odgovorni su za primanje, prenošenje i obradu nadražaja, kao i 

podsticaj nekih ćelijskih aktivnosti i otpuštanje neurotransmitera i drugih informacijskih molekula.  

Većina neurona sastoji se iz 3 dela:  



Dendtriti – brojni izduženi ćelijski izdanci, specijalizovani za primanje nadražaja 
iz okoline, senzornih epitelnih ćelija ili drugih neurona;  



Telo  ćelije  ili  perikarion  –  trofički  centar  cele  nervne  ćelije,  a  može  i  da  prima 
nadražaje;  



Aksoni – jedan jedini izdanak, specijalizovan za stvaranje ili sprovođenje nervnih 
nadražaja na druge ćelije.  

Distalni  deo  aksona  obično  se  grana  i  čini  završno  grananje  (

terminalna  aborizacija

). 

Svaki ogranak u okviru te aborizacije završava se proširenjem na susednoj ćeliji i naziva se 

završno 

zadebljanje

,  koje  stupa  u  interakciju  sa  drugim  neuronom  ili  nekom  drugom  vrstom  ćelija 

stvarajuči 

sinapsu

.  

Sinapse  su  odgovorne  za  jednosmerni  prenos  nervnog  impulsa.  Njena  funkcija  je 

pretvaranje električnog signala (impulsa) iz presinaptičke ćelije u hemijski signal koji deluje na 
postsinaptičku ćeliju. Izgrađena je od:  



aksonskog završetla (

presinaptički završetak

) – oslobađa signal;  



zone na površini druge ćelije u kojoj se stvara nov signal (

postsinaptički završetak

);  



uskog međućelijskog prostora (

sinaptička pukotina

).  

Vrste sinapsi:  



akso-somatska – između aksona i tela ćelije;  



akso-dendritska – između aksona i dendrita;  



akso-aksonska – između samih aksona;  



hemijske sinapse – za prenos nervnog impulsa koriste hemijske glasnike (većina);  



električne  sinapse  –  jonske  signale  prenosi  putem  komunikantnih  spojeva  koji 
povezuju presinaptičke i postsinaptičke membrane, pa se tako omogućava direktan 
prenos nervnih impulsa iz jedne u drugu ćeliju (mali broj).  

U sastav nervnog sistema ulaze:  



CNS  



Veliki mozak (

cerebrum

)  



Mali mozak (

cerebellum

)  



Kičmena moždina (

medula spinalis

)  



PNS  



Nervi  



Ganglije  



Nervni ogranci.  

2.

Nervus olfactorius – anatomija, funkcija i patologija 

3.

Patologija vidnog puta i očno dno 

SKRIPTA IZ NEUROLOGIJE

2

4.

Patologija kontrole očnih pokreta 

5.

Patologija nervus trigeminus-a 

6.

Patologija  nervus  facialis-a  –  centralna  i  periferna 
oduzetost 

7.

Patologija  nervus  vestibulokohlearis-a  i  vertiginozni 
sindrom  

8.

patologija nervus glosofaringeus-a vagus-a, accesorius-a, 
i hipoglosus-a 

9.

Bulbarna i pseudo bulbarna paraliza 

10.

Alterni sindromi 

Znak  lezije  moždanog  stabla  na  strani  lezije  je  oštećenje  kranijalnog  nerva,  motorni  ili 

senzitivni  deficit,  a  na  suprotnoj  strani  postoje  znaci  oštećenja  dugih  puteva,  hemianestezija  i 
hemiplegija. 
 

Mezencefalon:

Weberov sindrom

 – 

hemiplegia alterna oculomotoria

; lezijom koja oštećuje fila radicularia 

nerva u tački izlaza iz tegmentuma sa istovremenim oštećenjem piramidalnog puta. Znaci su: 



hemiplegija suprotne strane 



spoljna paraliza oka iste strane. 

 
Pons:

Millard-Gubler sindrom

 – izazvan lezijom u ponsu od hemoragije koja izaziva: 



paralizu facijalisa iste strane 



hemiplegiju suprotne strane. 

Fovill  sindrom

  – 

hemiplegia  alternans  inferior

;  nastaje  lezijom  u  ponsu  koja  pored 

facijalisa i abducensa (jedro) pogađa i piramidalni put i pontinski centar za horizontalni pogled. 
Klinički se vidi: 



paraliza facijalisa i abducensa na strani lezije 



hemiplegija sa suprotne strane, ponekad kombinovana sa hemianestezijom 



paraliza pogleda na stranu žarišta 



devijacija pogleda ka suprotnoj strani. 

SKRIPTA IZ NEUROLOGIJE

4



Pojačanje refleksa do klonusa zbog nedostatka inhibicije od strane CMN-a 



Pojavu refleksa koji kod zdravih ne postoje 



Mandibularni 



Refleks fleksora šake i prstiju 



Hoffmanov znak 



Mayer i Lery 



Prisustvo patoloških refleksa 



Refleks hvatanja 



Refleks pućenja  



Palmomentalni refleks 



Sniženje ili gašenje površnih refleksa na strani lezije  



+ Babinski 



Modifikacije Babinskog 



Openhajm  –  tibija  (pritisak  palca  i  kažiprsta  na  tibiju  sa  povlačenjem 
naniže) 



Gordon – mišići potkolenice (pritisak ili stezanje mišića potkolenice) 



Šefer – Ahilova tetiva (pritisak na tetivi) 



Bingo – bockanje dorzalne strane stopala 



Čedok – maleolus (povlačenje oko spoljnjeg maleolusa skočnog zgloba, iza 
njega, ispod i ka sredini dorzalne strane stopala) 



Stranski – mali prst (abdukovanje i naglo puštanje malog prsta stopala). 



Refleksni odgovor je uvek isti – dorzalna fleksija palca i lepezasto 
širenje ostalih prstiju; Kod piramidalnog oštećenja. 

12.

Sindrom oštećenja perifernog motornog neurona 

 
Periferni  motorni  neuron  je  glavni  završni  izlazni  put  CNS-a.  sastoji  se  od  tela  koje  se 

nalazi u jedrima moždanog stabla i prednjim rogovima kičmene moždine i aksona koji ulaze u 
sastav kranijalnih nerava i nerava ekstremiteta i trupa. 

Oštećenje  PMN 

remeti  prenos  trofičnih  uticaja  i  dovodi  do  smanjenja  broja  motornih 

jedinica sa pratećom parezom, gubitkom tonusa mišića, sniženja ili gašenja refleksa zbog oštećenja 
refleksnog luka. Javljaju se: 



Fascikulacije i fibrilacije posebno na vrhu jezika. 



Hipotrofija i atrofija mišića ramenog pojasa, šake i peronealnih mišića 



Snižena temperature kože. 

Udružene lezije CMN i PMN

 daju: 



Slabost mišića i atrofiju uz fascikulaciju 



Pojačane reflekse i pojavu patološki refleksa, posebno + Babinski.