МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ
УНИВЕРЗИТЕТ ОДБРАНЕ
ВОЈНА АКАДЕМИЈА
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОРЕСКИХ СИСТЕМА
ЗЕМАЉА У ТРАНЗИЦИЈИ
- Мастер рад -
Ментор:
Студент:
др Роса Анџић, редовни професор
пт Мирослав Јањушевић
Београд, 2015. год.
4
УВОД
Порески систем представља један од основних елемената макроекономског система и
као такав треба да обезбеди остваривање основног, фискалног циља- прикупљање довољног
износа јавних прихода за покриће јавних расхода, али и бројних екстрафискалних, посебно
макроекономских, циљева (стабилност цена, одрживи привредни раст, пуна запосленост, и
равнотежа платног биланса).
Државе у транзицији, на свом путу од планске ка тржишној економији, имају задатак
да реформишу многе институције економског система. Један од задатака, који је неминован,
је и реформа пореског система. С обзиром да је евидентан недостатак сопственог капитала,
чије је постојање преуслов привредног раста, државе у транзицији морају да привуку страни
капитал.
Основни предуслов привлачења страног капитала јесу функционисање и
стабилност правног система, постојање независних и ефикасних државних институција,
законодавство уређено на принципима слободне тржишне економије, стабилан и конкурентан
порески систем, постојање развијене инфраструктуре и др. Пореска конкурентност, према
томе, представља само један од елемената укупног привредног амбијента који утиче на прилив
инвестиција и привредни раст.
Предмет овог рада усмерили смо на прикупљање, сређивање и анализирање података о
пореским системима земаља у транзицији, степен трансформације и даље правце деловања ка
коначном исходишту. С тим у вези, сагледали смо систематизацију пореских реформи које се
спроводе у овим земљама, а имајући у виду процес глобализације, проблеме међународне
пореске конкуренције, међународног вишеструког опорезивања и избегавања плаћања пореза.
Циљ рада јесте да се употпуне и дају додатне препоруке за трансформацију пореског
система. То укључује стимулисање инвестиција, производње и извоза, а дестимулисање
потрошње и увоза. На овај начин би се ублажиле главне макроекономске неравнотеже
привреде, висока незапосленост и висок спољнотрговински дефицит.
Рад је подељен у пет делова.
У првом делу који носи назив „Порески систем и његове карактеристике“ објаснићемо
значење пореског система, кроз анализу пореског монизма и пореског плурализма, историју
настанка пореза, основне карактеристике пореза, елементе и циљеве опорезивања. На крају,
5
опис пореског система биће завршен истраживањем ефеката пореза и проблематиком
преваљивања и евазије пореза.
У другом делу који носи назив „ Порези и савремене друштвено економске тенденције“
сагледаћемо особености пореских система у централно-планској економији и у условима
тржишног привређивања, као и процес трансформације пореског система у периоду
глобализације. Овај део, заокружићемо процесом пореских реформи које се перманентно
спроводе у земљама у транзицији.
Трећим делом под насловом „Порески системи земаља у транзицији“ обухватили смо
стратегију пореских реформи, као процес компоновања пожељне пореске структуре. Овај део
даје посебан осврт на реформу директних и индиректних пореских облика земаља у
транзицији. На крају, објаснили би основну улогу и место институција за спровођење
реформисаног пореског система.
Четврти део под насловом „Порески систем Европске Уније, даће приказ фискалног
система у Европској Унији, његове структуре и институционалног оквира. У овом делу
приказаће се и начин формирања буџета Европске Уније, као и фискална правила која
владају у Унији. Посебан нагласак ставили би смо на процес хармонизације прописа у области
опорезивања, како у ЕУ, тако и у земљама у транзицији (тзв. тиха хармонизација –
усклађивање пореских прописа са прописима ЕУ).
У петом делу под називом „Фискални федерализам и фискална децентрализација у
земљама у транзицији“ објаснићемо појмове фискалног федерализма и фискалне
децентрализације, међусобни однос транзиције и фискалног федерализма, као и разлоге за
фискалну децентрализацију. У закључном делу дата су поређења степена фискалне аутономије
изабраних група земаља у транзицији.
7
1.2. Порески монизам и порески плурализам
У финансијској теорији релативно су подељена мишљења о томе да ли порески систем
(у ужем смислу, пре свега) треба да се састоји од једног пореског облика или више њих. У том
смислу говори се о пореском монизму у коме постоји само један облик пореза, односно о
пореском плурализму у коме постоји читав варијабилитет пореских облика односно облика
јавних прихода. Чињеница је да се проблем пореске структуре поставља у теорији јавних
финансија било у виду инсистирања на пореском монизму, било у виду истицања
компликованости разуђеног, поготово савременог, пореског плурализма.
Порески монизам је модел пореског система који се заснива само на једном пореском
облику. Идеја о пореском монизму је стара неколико векова. Више пута се појављивала у
финансијској теорији. Најјаче је везана за физиократско учење о земљи као једном извору
богатства, односно за теорију о постојању „чистог продукта“ у земљорадњи. Логична
консеквенца таковг учења јесте да се сви порези који непосредно терете пољопривреду,
преваљују и плаћају из чистог продукта. То је само дужи и скупљи пут да се опорезује
привреда. Са таквим ставом је нормално да се у том правцу и тражи решење у избору јединог
пореза, пореза на „чист продукт“ односно на земљишну ренту.
Мада је Адам Смит побио основну полазну тачку физиократског учења и тиме срушио
основу за низ закључака и захтева који су се на њој темељили, идеја о пореском монизму није
била напуштена. Инспирушући се Рикардовом теоријом земљишне ренте, исту идеју је у XIX
веку поновио и аграрни социјалиста Хенри Џорџ.
3
У последњој деценији ХХ века поново се, у специфичним условима, јављају идеје
блиске идејама пореског монизма. Њих срећемо у радовима Ј. Корнаја и Ч. Меклура. У питању
су проблеми који са собом носе пореске реформе у земљама у транзицији. Наиме, оба аутора
предлажу да се уместо разуђеног и пореским облицима богатог пореског система, који је
својствен развијен тржишним привредама, уведу у склопу пореске реформе, поједностављени
и мање бројни порески облици.
Основна идеја је да се земљама у транзицији понуде „примарни извори јавних
прихода“ односно „поједностављени алтернативни порез“ свакако лежи у чињеници да се оне
3
Јелчић, Б.: „
Јавне финансије
“, Информатор, Загреб, 1997., стр.149
