Kriza i siva ekonomija u BiH

Predgovor

Ekonomija iskrivljenih podsticaja. Ugledni i uticajni američki analitičar Henri Hazlit je tvrdio da se ekonomija može opisati preko jedne jedine lekcije koja se svodi na objašnjenje kako ljudi reaguju na podsticaje, a ponudio je i razlikovanje istraživačkog postupka istinskih ekonomista od tumačenja koja nude laici i demagozi. Prava naučna analiza podrazumeva razmatranje posledica bilo koje ekonomske mere ili aktivnosti ne samo na jednu društvenu grupu, već na društvo u celini, kao i uzimanje u obzir njenih kako kratkoročnih, tako i dugoročnih posledica. Laici nešto od ovog previde, a demagozi vešto prećute. Ekonomske analize upravo bi trebalo da unesu jasnoću u razumevanje tržišnih procesa, posebno onih koji su kompleksni po uzrocima i načinu ispoljavanja, a dalekosežni po svojim posledicama. Siva ekonomija je jedna takva tema. Reč je o pojavi koja nije laka za analizu, jer ona, po definiciji, nije u domenu regularnog, institucionalno uređenog, vidljivog, statistički merljivog. Ona se javlja u gotovo svim oblastima privredne aktivnosti i u različitim vidovima. Često su to
mnogo sofisticiraniji postupci nego što bi se na prvi pogled moglo pretpostaviti. Sve u svemu, siva ekonomija se u bilo kojoj zemlji mora procenjivati i analizirati na osnovu dubinskog poznavanja načina na koji funkcioniše privredni sistem. Drugim rečima: ona se procenjuje posredno i za njeno identifikovanje neophodna je suptilna analiza i odgovarajući istraživači. Tema je u ovom slučaju pronašla dostojnog pisca.
Siva ekonomija – ekonomski legitimna, ali pravno ilegalna aktivnost (autor ukazuje na razliku «sive» i «crne» ekonomije) – nije fenomen karakterističan samo za nerazvijene zemlje, niti samo za zemlje u procesu tranzicije. Ona je globalni fenomen, ali njena raširenost se dramatično razlikuje među zemljama, a te razlike, u krajnjoj liniji, ukazuju na razlike u kvalitetu poslovnog okruženja. Bosna i Hercegovina je u tom kontekstu u krajnje delikatnom položaju.