Monetarna ekonomija

UVOD

Pojam monetarna ekonomija upotrebljava se da označi ulogu novca u determinisanju tokova privredne aktivnosti. Monetarnu ekonomiju karakteriše uticaj novca na privredna kretanja. Opšte prihvaćen stav je da novac može da utiče na ostala privredna kretanja. Ekonomisti koji se bave istraživanjem monetarne ekonomije upravo i treba da daju odgovor na pitanje kako i u kojoj meri se ispoljava uticaj novca na privredna kretanja.

Monetarna teorija proučava proces kreiranja monetarnih agregata i faktora koji determinišu taj proces, pa ova pitanja i predstavljaju jedan od najznačajnijih predmeta monetarne ekonomije. Kreiranje monetarnih faktora, a pre svega kreiranje novčane mase definisane kao zbir gotovog novca u opticaju i depozitnog novca, usko je povezano sa formulisanjem i sprovođenjem mera monetarne politike.
Ovaj rad (skripta) razmatra mehanizam formiranja novčane mase u bankarskom sektoru, koji obuhvata dva nivoa, što znači da pored centralne banke postoji i sistem poslovnih banaka. Takav bankarski sistem za osnovu ima pristup likvidnosti makrosistema po principu neposrednog regulisanja emisije primarnog novca sa multiplikatorskim efektom na formiranje novčane mase. Ovakav pristup regulisanju emisionog mehanizma na nivou centralne banke, veoma je pogodan za monetarno regulisanje tržišnih privreda, uz značajno razgraničenje funkcija i odgovornosti centralne banke i poslovnih banaka. To znači da proces promene količine novca u opticaju obuhvata ne samo ponašanje monetarnih vlasti (centralne banke), već i ponašanje poslovnih banaka i ostalih finansijskih institucija, kao i nefinansijskih privrednih subjekata.
Pod uticajem novca na privredna kretanja podrazumeva se ne samo uticaj na cene, već i na takva realna privredna kretanja kao što su invsticije, potrošnja, proizvodnja, zaposlenost i dr.

Monetarni faktori ostvaruju odgovarajuće efekte ukoliko se kreira potrebna količina novca, te tako oni utiču na realne tokove reprodukcije, uz uslov da je postojeća količina novca jednaka tražnji novca.
Sadržaj ove skripte obuhvata promene novčane mase, kao i osnovne izvore promene primarnog novca i monetarnog multiplikatora, kao osnovnih varijabli kojima se izražava količina novca u opticaju i u kojoj su meri monetarne vlasti u mogućnosti da, primenom odgovarajućih mera monetarne politike, ostvare planiranu stopu monetarnog rasta u određenom vremenskom intervalu.
Značajno je ukazati na nekoliko momenata koji karakterišu sledeće kategorije: odstupanje postojeće količine novca od tražnje novca, što za posledicu ima težnju izjednačavanja ova dva fenomena. Za ostvarenje ovih principa bitno je razlikovati sledeće: procese približavanja postojeće količine novca tražnji novca i procese približavanja tražnje novca postojećoj količini novca. Prvi procesi obuhvataju okvir kreiranja novca. Pretpostavka je da su ovi procesi institucionalno pod kontrolom monetarnih vlasti, i da je njihovo adekvatno regulisanje problem efikasnosti monetarne politike.