Poslovna ekonomija

Vlasnička teorija poslovne firme:

Vlasnička teorija firme – izvedena iz karaktera i ponašanja privatnog preduzeća. Ukupna poslovna sredstva (fiksna i obrtna) smatraju se svojinom vlasnika, koji istupa istovremeno i u ulozi preduzetnika. Svi dugovi preduzeća predstavljaju ličnu obavezu vlasnika (preduzetnika), za čije izmirenje on garantuje poslovnom i ličnom imovinom. Takva preduzeća osnivaju se u obliku:
1.    inokosnih firmi,
2.    ortačkih društava.

Finansijska struktura vlasničkog preduzeća:
1.    pozajmljeni kapital:
a)    kratkoročne obaveze,
b)    dugoročne obaveze;
2.    sopstveni kapital:
a)    inokosni kapital vlasnika X,
b)    ortački kapital vlasnika X, Y, Z,…

1.    Inokosno preduzeće – nalazi se u vlasništvu jednog lica koje istovremeno javlja i u ulozi preduzetnika.
Vlasnik ulaže kapital u poslovnu imovinu (aktivu) sa namerom da obavljanjem aktivnosti maksimira dobitak kao prinos na sopstveni kapital. Periodično ostvareni dobitak se može:
1.    izuzeti iz preduzeća za potrebe lične potrošnje, ili
2.    akumulirati i reinvestirati u preduzeće.
U pasivi bilansa stanja vrednost njegovog ulaganja u preduzeće prikazuje se obično na ličnom računu kapitala (Rn. vlasnika X). Ta vrednost se sastoji od iznosa početnog ulaganja uvećanog za periodični dobitak i umanjenog za periodični gubitak i povremena izuzimanja novčanih sredstva za zadovoljenje ličnih potreba.

Kreditni bonitet preduzeća određuju: vrednost angažovanog sopstvenog kapitala, i ostvarena i perspektivna rentabilnost,
s tim što za preuzete dugove (dugoročne i kratkoročne) odgovara isključivo vlasnik svojom ukupnom imovinom (poslovnom i ličnom).

2.    Ortačko preduzeće – razlikuje se od inokosnog samo po tome što umesto jednog ima više vlasnika. Ugovorom o ortakluku vlasnici utvrđuju: iznos početnog ulaganja kapitala svakog od njih, preduzetničke plate i druge naknade, način raspodele neto dobitka i pokriće gubitka, i druge odnose koji mogu biti od značaja za zajedničko vođenje poslova.

Na strani izvora finansiranja (u pasivi bilansa stanja) interesi svakog ortaka predstavljeni su posebnim pozicijama (Rn. ortaka X, Y, Z, …), koje su gotovo identične računu vlasnika u inokosnom preduzeću. Pošto zajednički dele rizik privređivanja (poslovni i finansijski), ortaci i za dugove svog preduzeća odgovaraju solidarno, celokupnom svojom poslovnom i ličnom imovinom.

Kod vlasničkog preduzeća periodični rezultat javlja se kao iznos neto dobitka ili gubitka iz poslovanja. Okosnica strukture vlasničke teorije je koncept čiste imovine ili “neto vrednosti”. Osnovni motiv poslovanja treba tražiti u bilansnoj jednačini: