Postupci utvrdjivanja uzroka povreda na radu

UVOD
U razmatranju odnosa koji postoji između čoveka i njegovog rada, odnosno u interakciji čoveka na radu i elementima radne okoline, sa aspekta kada i u kojim uslovima može doći  i dolazi do nesklada  između čovekovih radnih aktivnosti i funkcionisanja elemenata radne okoline u procesu rada što dovodi do narušavanja čovekovog integriteta, a najčešće ispoljava se u povredama na radu i profesionalnim oboljenjima. Narušavanje čovekovog integriteta u radnoj okolini koje se manifestuje u povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, postaje masovnije razvojem  i modernizacijom tehnologije rada kada se javljaju nove i brojne opasnosti i štetnosti na radu, odnosno rizici od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Međutim, ni dalji razvoj tehnologije, uključujući i razvoj proizvodnih snaga koje su nastale razvojem naučnotehničkih znanja, nisu eliminisani negativni uticaji radne okoline na čoveka. Naprotiv, takvi negativni uticaju i narušavanje čovekovog integritete dobili su smo druge oblike Smanjila se opasnost po čovekov fizički , a povećala na njegov psihički i moralni integritet.
Povrede na radu i profesionalne bolesti kao oblici narušavanja integriteta čoveka u radnoj okolini i proučavanja njihovog uzroka nastajanja, kao i preduzimanje mera za njihovo smanjivanje ili eliminisanje predmet su brojnih istraživanje, pre svega u oblasti društvenih odnosa i zakonodavstva svake savremene države. Iz navedeni može se izvesti definicija, koja je prihvaćena našim zakonodavstvom, a koja glasi da je : „Bezbednost i zdravlje na radu obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlen.
Pri istraživanju uzroka koji dovode do narušavanja integriteta čoveka u radnoj okolini treba imati komplsksan pristup i treba nastojati da se utvrdi međuzavisnost interakcija Ujedno treba imati na umu da se pored nastojanja da se utvrdi opšta uzročnost narušavanja integriteta čoveka u radnoj okolini , mora raditi i na otkrivanju pojedinih pojavnih oblika te opšte uzročnosti. Jer, otkrivanje tih posebnih uzročnosti omogućava ostvarivanje bezbednih uslova rada u konkretnoj radnoj okolini  uz puno uvažavanje individualnih osobina čaveka u radnom procesu. Upravo ovakav pristup u otkrivanju narušavanja integriteta čoveka u radnoj okolini zahteva interdisciplinarno proučavanje kako uzroka koji dovode do narušavanja integriteta čoveka, tako i interdisciplinarni pristup u ostvarivanju bezbednih uslova rada u radnoj okolini. Međutim, interdisciplinarni pristup u istraživanju uzročnosti u ovoj oblasti  mora se zasnivati na saznanjima  o promenama u sadržaju rada  u konkretnim radnim  uslovim  i o mogućnostima narušavanja integriteta  čoveka koje nastaju sa promenama sadržaja rada ili radnih aktivnosti.
Od faktora koji su vezani za ličnost čoveka, a koji mogu dovesti do narušavanja njegovog integriteta, posebno mesto pripada njegovoj nedovoljnoj sposobnosti za vršenje određenog zanimanja, ili određenih zanimanja.Ta  nedovoljna sposobnost može predstavljari osnov za za neprilagođenost čoveka radu i elementoma radne okoline u kojoj vrši radnu aktivnost, usled čega može doći do narušavanja njegovog integriteta, t.j povreda na radu.