Računovodstvo

Uvod
Računovodstvo je formalizovani i sistematizovani deo upravljačkog informacionog sistema, čiji se cilj ogleda u pružanju informacija menadžmentu o poslovanju preduzeća, radi efikasne kontrole i praćenja njegovog imovinskog, finansijskog i prinosnog položaja. Uspeh preduzeća u realzaciji sopstvenih ciljeva, zavisi od čitavog niza plansko-kontrolih aktivnosti, što dovodi do određenih materijalno-finansijskih promena stanja preduzeća. Informacije koje generiše i produkuje računovodstvo imaju ulogu pokretačkog impulsa poslovnih aktivnosti, što upućuje na neposrednu povezanost između ovog dela upravljačkog informacionog sistema i efikasnosti menadžemnta. U ovom udžbeniku iznete su samo načelne i teorijske osnove o vođenju poslovnih knjiga, primeni kontih planova, izradi perodičnih i završnih računa i ostalih računovodstvenih iskaza.
Namena knjige je da studentima izloži osnove računovodstvene metodologije i računovodstvene logike, kako bi stekli uvid u ulogu i značaj računovodstvene funkcije u usmeravanju i kontroli poslovnih tokova preduzeća. Knjiga je pisana prema nastavnom programu za predmet „Računovodstvo“ i prvenstveno je namenjena studentima Visoke poslovne škole strukovnih studija, ali može biti korisna svima onima koji žele da se upoznaju sa računovodstvenom materijom.

Unapred se zahvaljujemo na svim dobronamernim predlozima, sugestijama i predbama budućih korisnika, koji će svakako doprineti višem nivou kvaliteta nastavnog rada

ISTORIJSKI ASPEKTI RAZVOJA RAČUNOVODSTVA

Poslovanje privrednih subjekta podrazumeva realizaciju niza paralelnih i sukcesivnih procesa u kojima učestvuju članovi kolektiva koristeći raspoloživa sredstva. U toku poslovanja preduzeće teži da ostvari adekvatan finansijski rezultat. Cilj poslovanja svakog preduzeća je ostvarivanje što većeg finansijskog rezultata, uz održavanje platežne sposobnosti, kako kratkoročno, tako i dugoročno gledano. Ostvarivanje ciljeva poslovanja preduzeća i njegov dalji rast i razvoj pretpostavlja postojanje podataka kako se to poslovanje odvija. Usled nemogućnosti ljudskog uma da upamti sve poslovne događaje, dolazi do evidentiranja poslovnih transakcija nastalih u poslovnom životu preduzeća. Kada je takva evidencija poslovnih događaja počela da se vodi sistematski i na metodološki tačan način, dolazi do nastanka i razvoja knjigovodstvene evidencije u oblasti privrede.

Prosto knjigovodstvo predstavalja evidenciju o pojedinim delovima imovine preduzeća. Zbog ove činjenice u sistemu prostog knjigovodstva ne može se sastaviti bilans imovine samo na osnovu knjigovodstvene evidencije, već je za tu svrhu potrebno izvršiti popis tj. Inventarisanje. Prosto knjigovodstvo takođe ne vodi potpunu evidenciju i svim rashodima i
prihodima, pa je zbog toga u ovom sistemu nemoguće utvrditi finansijski rezultat, bez prethodno izvršenog popisa i to na početku i na kraju poslovne godine. Ukoliko je imovina utvrđena popisom na kraju godine veća od imovine na početku poslovne godine kažemo da je ostvaren DOBITAK tj. POZITIVAN FINANSIJSKI REZULTAT. U suprotnom slučaju NEGATIVAN FINANSIJSKI REZULTAT tj. GUBITAK. Knjiženje kod prostog knjigovodstva sprovodi se u principu samo na jednom računu. Iako se ovo knjigovodstvo vremenom razvijalo i usavršavalo, ono je ostalo prosto i nepotpuno pre svega zbog toga što princip dvojnog knjiženja u njemu nije bio zastupljen, a bez toga ova evidencija nije mogla da se razvija u potpun i celovit sistem kakav je dvojno knjigovodstvo. Kameralno knjigovodstvo se vodi kod državnih ustanova i društvenih organizacija, koje posluju po principima budžeta. Ovde se vodi evidencija o:

• planiranim i ostvarenim prihodima
• planiranim i izvršenim rashodima i
• imovini i dugovima ustanova, odnosno, društvene organizacije.