Univerzitet u Beogradu
Fakultet političkih nauka
Master akademske studije politikologije – Master međunarodnih studija
Modul: Međunarodna politika
Master rad
Socijalizam za XXI vek – Odgovor Venecuele na
neoliberalne tendencije globalizacije
Profesor : Student :
prof. dr Nakarada P. Radmila Sofija Zaklan Predojević 318/09
Beograd, 14.02.2013.
SADRŽAJ:
Spisak skraćenica...........................................................................................................
3
1. Uvod...............................................................................................................................
4
2. Društveno-ekonomske karakteristike Venecuele u drugoj polovini 20. veka...............
13
3. Unutrašnje reforme u Venecueli.................................................................................... 19
3.1. Socijalna politika..............................................................................................
26
3.2. Ekonomska transformacija Venecuele.............................................................. 30
3.3. Promene u kulturi.............................................................................................. 35
4. Spoljna politika Venecuele............................................................................................ 41
4.1.Odnosi Venecuele i SAD................................................................................... 43
4.2. Regionalne aktivnosti Venecuele...................................................................... 45
5. Dostignuća Socijalizma za XXI vek.............................................................................. 49
6. Izazovi Socijalizma za XXI vek....................................................................................
58
7. Zaključak........................................................................................................................ 62
Literatura........................................................................................................................ 65
2
1. UVOD
Talas globalizacije koji je zahvatio svet osamdesetih godina prošlog veka, a naročito
nakon završetka Hladnog rata, predstavlja dinamičan proces ekonomskog, političkog i idejno-
kulturnog objedinjavanja sveta u moderan „svetski sistem“, u kome su svi akteri povezani i
međuzavisni zahvaljujući tehnološko-informatičkoj revoluciji i brzom razvoju transporta.
1
Proces sve gušćeg globalnog povezivanja svih delova društvenog života izazvan tehnološkim
napredovanjem predstavlja „objektivni proces globalizacije“, od kojeg je nužno razlikovati
njenu drugu dimenziju, „socijalnu formu ili karakter“ koju ta međuzavisnost dobija.
2
Miroslav Pečujlić ističe da „objektivna“ međuzavisnost sveta ne određuje automatski prirodu
globalizacije – „ona može zadobiti autoritarne ili demokratske, asocijalne ili humanije forme,
može predstavljati izvor povećane kooperacije ili pretećih konflikata“.
3
Karakter globalizacije
oblikuje se pod uticajem „težnji i interesa vladajućeg krila globalne elite moći“, sastavljenog
od „složene mreže socijalnih grupa koje zauzimaju komandna mesta u organizacijama koje
predstavljaju centre svetske moći i bogatstva“.
4
„Forma“ savremenog procesa globalizacije oblikovana je pod dominantnim uticajem
zastupnika neoliberalizma, koji se odnosi na „skup filozofskih i ekonomskih ideja, ali i
političke prakse kojima je zajednički imenilac insistiranje na minimalnoj državi i tržišnim
uslovima privređivanja i poštovanje individualnih ljudskih sloboda i prava“.
5
Norveški autor
Torsen ističe da iako sam termin upućuje na definiciju neoliberalizma kao „vrste oživljenog
liberalizma“, nije u pitanju obnavljanje liberalne tradicije u celini, već oživljavanje posebno
„ekstremne verzije ekonomskog liberalizma“, jednog od pravaca u okviru šire liberalne
ideologije.
6
Dok se liberalizam u celini posmatra kao prilično široka politička ideologija koja
se zalaže za državno uređenje kojem je cilj što je moguće veća sloboda pojedinca postignuta
1
Slaviša Orlović, „Globalizacija – svet međupovezanosti i međuzavisnosti“, u:
Iskušenja globalizacije
(Globalizacija, evropeizacija i nacionalni identitet)
, Skupština opštine Kikinda i Narodna biblioteka „Jovan
Popović“, Kikinda, 2004, Internet,
http://www.politikolog.com/globalizacija.pdf
, str. 1, 14/09/2012.
2
Miroslav Pečujlić,
Globalizacija – dva lika sveta
, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2002, str.18.
3
Ibid., str. 91.
4
Ibid, str. 19, 97.
5
Dag Einar Thorsen, „The Neoliberal Challenge – What is Neoliberalism?“ (working paper), Department of
Political Science, University of Oslo, October 10, 2009, Intenet,
http://folk.uio.no/daget/What%20is%20Neo-
Liberalism%20FINAL.pdf
, pg. 7, 19/09/2012.
Ivana Pantelić, Vlado Pavićević, Vladimir Petrović, Goran Milovanović (prir.), “Pojmovnik globalizacije“, u:
Marinko Vučinić (ur.),
Aspekti globalizacije,
Beogradska otvorena škola, Beograd, 2003, Internet,
http://www.bos.rs/materijali/aspekti.pdf
, str. 127.
6
Dag Einar Thorsen, „The Neoliberal Challenge – What is Neoliberalism?“, str. 2,3,18.
4
kroz demokratski proces pod zaštitom pravne države
,
ekonomski liberalizam se zalaže, pre
svega, za ekonomsku slobodu pojedinaca i što manje državne intervencije u ekonomiji koja
treba da bude zasnovana na privatnoj svojini i slobodnom tržištu.
7
Od ovih postavki polazi i
neoliberalizam, koji smatra da je jedina legitimna uloga države da štiti individualnu slobodu,
prevashodno trgovačku slobodu pojedinaca i korporacija i da društvom treba da upravljaju
slobodni tržišni mehanizmi, a ne država.
8
Glavna karakteristika neoliberalizma je „težnja da
se privatizuje i depolitizuje donošenje svih odluka u društvu“, odnosno da se „što je više
moguće poslova prepusti tržištu i drugim procesima u kojima pojedinci sami odluče da
učestvuju, a što manje istinski političkim procesima“.
9
Zbog toga praktična primena
neoliberalizma često dovodi do premeštanja moći iz političkih ka ekonomskim procesima,
odnosno sa države na pojedince i tržišta.
10
Neoliberali smatraju da „slobodni tržišni
mehanizmi i međunarodna trgovina oslobađaju kreativni potencijal i preduzetnički duh koji
su ugrađeni u spontani poredak svake ljudske zajednice i time dovode do ostvarivanja veće
individualne slobode i blagostanja, efikasnijeg raspoređivanja resursa, i na kraju, višeg
stepena ekonomskog razvoja i ukupnog prosperiteta“.
11
Neoliberalno shvatanje „moralnih
vrlina“ jeste sposobnost da se „kompetentno učestvuje na slobodnom tržištu i da se prihvate
rizici koji proističu iz brzih promena koje karakterišu tržišnu utakmicu“, iz čega proizilazi da
se „nejednakost i socijalna nepravda smatraju moralno prihvatljivom, barem do mere u kojoj
takvo stanje stvari predstavlja rezultat posledica slobodno donešenih individualnih odluka“,
što znači da „pojedinci treba sami da snose odgovornost za svoje postupke“.
12
Neoliberalne ideje počinju da prevladavaju osamdesetih godina XX veka kada
zamenjuju „kenzijansko-socijaldemokratski projekt“ koji je bio dominantan u „zapadnom
svetu“ i delu zemalja u razvoju u periodu posle Drugog svetskog rata.
13
„Kenzijansko-
socijaldemokratski projekat“ zagovarao je mešovitu privredu, odnosno dominaciju privatnog
sektora uz važnu ulogu vlade i javnog sektora. On je predstavljao korekciju neregulisanog
7
Ekonomski liberalizam formulisan je na osnovu specifične koncepcije čoveka i zajednice Adama Smita, koja
se temelji na verovanju da aktivnosti državne vlasti treba da se ograniče na održavanje zakona, bezbednosti
života i imovine građana, bez mešanja u privredni, kulturni i ostale segmente života, kojima treba da upravljaju
građani i organizacije i korporacije koje se spontano formiraju u društvu.
Dag Einar Thorsen, „The Neoliberal Challenge – What is Neoliberalism?, op.cit., str. 3, 8.
8
Ibid., str. 15.
9
Ibid., str. 16.
10
Ibid., str. 2, 15, 16.
11
Ibid., str. 14-15.
12
Ibid., str. 15.
13
Miroslav Pečujlić,
Globalizacija – dva lika sveta
, op. cit., str. 19
.
5
„elita moći“ prvo osvaja zemlje svetskog „Severa“, zatim postaje vladajuća i u nizu zemalja
Trećeg sveta.
20
Nakon ideološkog poraza Istočnog bloka u Hladnom ratu, kada su se pokazale
„slabosti političkog centralizma“ i neefikasnost socijalističkih dirigovanih privreda u odnosu
na „zapadne“ države, neoliberalno krilo postaje vodeća sila i počinje da „kreira novi globalni
poredak“.
21
Nestanak bipolarnog sveta i uvođenje demokratskog poretka i slobodnog tržišnog
kapitalizma u države naslednice Sovjetskog saveza i države centralne i istočne Evrope,
navele su Fransisa Fukujamu na konstataciju da je „poseban set zapadnog liberalizma
trijumfovao nad ostalim rivalima“, jer su u savremenom svetu „liberalna demokratija i tržišna
privreda postali opšteprihvaćena načela kojima se teži“.
22
Tako osnovni postulati
neoliberalizma – klasični ekonomski liberalizam i koncept liberalne demokratije, u kojoj je
„državna vlast ograničena korpusom neotuđivih prava svih pojedinaca“ odnosno svedena na
„minimalnu vladu“, postaju temelji „neoliberalnog modela globalizacije“.
23
Globalizacija i rasprostiranje neoliberalnih društvenih oblika uređenja širom sveta
doveli su do brojnih pozitivnih posledica: širenja demokratije i ljudskih prava, stvaranja
najpovoljnijih uslova za uvećavanje kapitala, širenja „kulturnih horizonata“ i globalnog
povezivanja ljudi i događaja.
24
Rast globalne povezanosti i međuzavisnosti čini da sve veći
krug delatnosti ne može da se rešava isključivo unutar pojedinačnih država, već zahteva
saradnju država i uspostavljanje nadnacionalnih političko-ekonomskih institucija u okviru
kojih će se rešavati globalna pitanja. Da bi bila prihvaćena od strane međunarodne zajednice
kao punopravni akter, nacionalna država mora da poštuje demokratska načela i ljudska prava
svojih građana koja su utemeljena u internacionalnim propisima. Rastuća povezanost
nacionalnih država proizilazi velikim delom iz ekonomske integracije i tehnološkog napretka.
Ukidanje protekcionističkih barijera u nacionalnim privredama i liberalizacija kapitala
dovode do stvaranja jedinstvenog globalnog tržišta koje povećava globalnu konkurentnost.
Nove tehnologije doprinose ekonomskoj efikasnosti jer „imaju moć da proizvode mnogo više
sa mnogo manje radne snage“, unapređeni oblici transporta ljudi i robe omogućuju brzu
fizičku komunikaciju bez obzira na teritorijalnu udaljenost, a razvoj elektronskih medija,
tri najindustrijalizovanija dela sveta: Severne Amerike, Zapadne Evrope i Japana. Svetski ekonomski forum je
neprofitna organizacija koja jednom godišnje okuplja vodeće poslovne ljude, političare, intelektualce i novinare
kako bi raspravljali o trenutnim svetskim problemima.
20
Ibid., str. 99.
21
Slaviša Orlović, „Globalizacija – svet međupovezanosti i međuzavisnosti“, op.cit., str. 9.
22
Ivana Pantelić, Vlado Pavićević, Vladimir Petrović, Goran Milovanović (prir.), “Pojmovnik globalizacije“,
op.cit. str. 114.
Slaviša Orlović, „Globalizacija – svet međupovezanosti i međuzavisnosti“, op.cit., str. 9.
23
Ibid., str. 93, 114.
24
Miroslav Pečujlić,
Globalizacija – dva lika sveta
, op. cit., str. 75.
7
