Uvod u energetsku efikasnost u zgradarstvu

Uvod
U cilju smanjenja potrošnje neobnovljivih izvora energije i smanjenja emisije
štetnih gasova u atmosferu, u većini evropskih zemalja projektuju se i grade
nova naselja sa prosečnom potrošnjom energije ispod 100 kWh/m2 god., a i
rekonstrukcija postojećih objekata ima za cilj postizanje slične energetske
efikasnosti. Prateći evropska dostignuća i standarde, krajnji cilj ove
publikacije je edukacija kadrova za potrebe projektovanja i izgradnje
energetski efikasnih zgrada u Srbiji i regionu.
Energetski i ekološki održivo građevinarstvo podrazumeva:
ƒ smanjivanje gubitaka toplote iz zgrade poboljšanjem toplotne
izolacije spoljašnjih elemenata i povoljnim odnosom spoljašnje
površine i zapremine zgrade
ƒ povećanje toplotnih dobitaka u zgradi orijentacijom zgrade,
pravilnim korišćenjem sunčeve energije i zastora na prozorima
ƒ korišćenje obnovljivih izvora energije
ƒ povećanje energetsku efikasnost termoenergetskog sistema
Da bi se u Srbiji postigla energetski efikasna rešenja u zgradarstvu
konstatovano je da je potrebno u početku izvršiti sledeće aktivnosti:
definisanje optimalnih konstruktivnih rešenja fasadnog omotača sa aspekta
uštede energije i zaštite životne sredine, definisanje sistema kvaliteta na bazi
utvrđivanja realnih parametara funkcionalnosti objekta koji se mogu
valorizovati i kontrolisati, izrada podloga za poboljšanje postojećih i izradu
novih propisa u oblasti projektovanja, izvođenja i tehničkog prijema
građevinskih objekata.
U tom cilju početkom 2000. godine u Ministarstvu za nauku Republike Srbije
konstatovano je da je potrebno za različite lokalne klimatske zone u Srbiji
prikazati rezultate potrošnje u projektnim zimskim i letnjim uslovima i
karakterističnim danima u sezoni grejanja. Prema izmerenim ili izračunatim
vrednostima utvrđeno je da treba dati preporuke za razvoj i primenu metoda
simulacije pri projektovanju KGH sistema, vrste spoljašnjih omotača zgrade,
vrste zastora, i sl…
Savremeni zahtevi projektovanja građevinskih objekata, kao što su
minimizacija mase uz povećanje strukturalne efikasnosti, tj. predviđanje
veka i integriteta konstrukcija na duže vreme ili pod neuobičajenim
okolnostima, kao što su seizmičko opterećenje, vatra ili eksplozija, zatim
povećanje energetske efikasnosti uz minimizaciju korišćenih materijala i
energenata za njihovo grejanje i hlađenje, utiču da se i u ovoj oblasti sve
češće, pa i za manje objekte, koriste neke od numeričkih metoda računske
mehanike