Uvod u hemiju

Materija Materija se ispoljava u dva osnovna oblika: u materijalizovanom obliku (sve ono što ima masu i zauzima neki prostor) i u obliku fizičkog polja (na primer, električno polje, magnetno polje, gravitaciono polje). Međutim, uobičajeno se pod materijom podrazumeva samo njen materijalizovani oblik pa će se i u ovom tekstu umesto izraza “materijalizovani oblik materije” koristiti samo izraz “materija”. Materija postoji u tri agregatna stanja: čvrstom, tečnom i gasovitom. Čvrsta materija ima stalan (“krut”) geometrijski oblik i nepromenjivu zapreminu. Tečna materija ima nepromenjivu zapreminu, ali nije krutog oblika; njen oblik odgovara obliku suda u kome se nalazi. Gas nema ni nepromenjivu zapreminu niti krut oblik; zapremina i oblik gasa određeni su zapreminom i oblikom suda u kome se gas nalazi. Materiju možemo grupisati u dve kategorije: supstance i smeše. Svaka supstanca ima tačno određen i nepromenljiv sastav i karakteristične osobine. Smeše su sastavljene od dve ili više supstanci. Supstance su elementi ili jedinjenja, dok smeše mogu biti homogene ili heterogene.