Metodologija

1. POJAM I PREDMET METODOLOGIJE
Bitan deo svake nauke je njen metod. Kao i predmet nauke, i metod je predmet naučnog saznanja i istraživanja.
Metodologija je nauka koja se bavi naučnim istraživanjima metoda kojima se istražuje, pomorcu nje se stide naučno saznanje o metodama. To je dakle nauka o metodima sticanja naučnog saznanja odnosno o metodima naučnog istraživanja.
Postavlja se pitanje «da li je metodologija kao posebna nauka uopšte moguća», jer se smatra da naučna disciplina druge nauke ne koze da bude posebna nauka; i da su metod i predmet bitni i nerazdvojni cinici svake nauke (naučne discipline) te su naučna saznanja i naučna istraživanja metode odredbene nauke, sastavni delovi i te nauke.
Medjutim , previja se da se radi o specifičnom predmetu metodologije – metodu, odnosno macinu naučnog saznanja i naučnog istraživanja predmeta nauke.
Macin sticanja naučnog saznanja odnosno naučnog istraživanja nije činilac predmeta nauke (naučne discipline) Lec medku njima postoji funkcionalni i normativno instrumentalni odnos u kom metod ima polivalentnu ulogu.
Predmet i metod su u medjuzavisnosti –i obim i naučno saznanje o predmetu nauke zavise od razvijenosti metode, od naučnih saznanja o prodornim i produktivnim macinima naučnog istraživanja i naučnog saznanja predmeta nauke.
Ova medjuzavisnosti zahteva posebno sistematsko naučno istraživanje i naučno saznanje o metodu . Naučno saznanje o postim, posebnim i pojedinačnim specifikovanim pravilima u sprovodjenju naučnog istraživanja i sticanju naučnog saznanja o predmetima nauke i naučnih saznanja, zahteva  postojanje posebne nauke – metodologije.
Metodologija se definiše kao logička disciplina. Svako istinito i smisleno saznanje je logično (u skladu je sa normama logičkog mišljenja), ali su logička pravila u primeni povezana i uslovljena drugim delovima metodologije.
Metod metodologije – u metodološkim istraživanjima koncipiraju se specijalni postulati, pravila, instrumenti i postupci metode koji se koriste i u istraživanjima predmeta drugih nauka , te se koze reci da postoje posebne metode metodologije.
Metodologija je normativna nauka.
Predmet istraživanja u metodologiji su naučna saznanja o naučno istrazivackoj praksi  i norme koje propisuju odredbene aktivnosti i ponašanja u procesima naučnog istraživanja i sticanja naučnog saznanja.
Metodologija na osnovu svog naučnog saznanja utvrdjuje interpretaciju i primenu vec postojecih i uvodjenje novih pravila.
Metodologija je empirijsko – teorijska nauka. Empirijsko i teorijsko se prozimaju, empirijska saznanja imaju znacajnu ulogu u primeni rezultata istrazivanja odnosno naucnih saznanja metodologije.
SASTAVNI DELOVI METODOLOGIJE

Metodologija je slozena, empirijsko teorijska nauka, te bi se saznanja koja ulaze u sastav metodologije mogla svrstati u tri funkcionalne celine:
1.    LOGICKI DEO – naucna saznanja o pravilima logike i odnosima pravila logike sa metodama i predmetom istrazivanja. Ovim delom se uspostavlja odnos izmedju metodologije i logike. U njemu se razresavaju pitanja primene logickih postulata i pravila u okvirima utvrdjenih paradigmi nauke, sistema logike, metodoloskih pravaca, metode istrazivanja u istrazivanjima  predmeta nauke i metoda.
2.    EPISTEMOLOSKI (SAZNAJNI) DEO – u ovom delu resavaju se problemi odnosa izmedju naucnog saznanja o predmetu i naucnog saznanja o metodu; odnosi naucnog saznanja primenom odredjenih metoda u istrazivanju predmeta nauke i u istrazivanju metoda; kao i odnosi raznih vrsta i tipova istrazivanja i odnosi ranih metoda.
3.    NAUCNO–STRATEGIJSKI DEO –  naucno saznanje se razvija pa se time razvija i nauka. U ovom delu se artikulise i resava pitanje odnosa medjuzavisnosti razvoja saznanja o predmetu i o metodu nauke (razvoj saznanja o predmetu nauke moze biti usporen razvojem saznanja o metodama istrazivanja, i obrnuto). Za ovaj deo vezuju se i sadrzaji oji se odnose na tzv. naucne revolucije (ogovor na pitanje valjanosti naucnih paradigmi).